Демографски међаш Америке

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Америка је добила први доказ нових димензија своје „мултикултуралности”: Биро за попис је управо саопштио да је у 2011, први пут откако је почело велико досељавање европских колонизатора у Нови свет, овде рођено више беба припадника мањинских заједница него беле већине.

Тиме се прошло поред већ дуго најављиваног демографског међаша. Међу Американцима млађим од годину дана (а сви који се овде роде, без обзира на легални статус родитеља, аутоматски постају држављани САД), сада је 50,4 одсто из редова Хиспаноса (Латиноси), Афроамериканаца и Азијата. „Састав становништва се мења буквално пред нашим очима”, оценио је ово у „Вашингтон посту” Кенет Џонсон, социолог са Универзитета Њу Хемпшир. „Ово је прва прекретница”.

Мањине су данас 36,6 одсто америчке популације, а демографске пројекције најављују да ће већина постати већ 2040.

То међутим већ јесу у неколико држава: у Калифорнији, Њу Мексику, Тексасу и на Хавајима. Мањинску већину има и Дистрикт Колумбије, како гласи административно име главног града, Вашингтона, који има статус дистрикта.

Од укупно 3.143 америчка административна округа, мањине су већина у сваком деветом. Најмногобројнија мањина су Хиспаноси којих је 2011. било 52 милиона (16,7 одсто), затим Афроамериканци (43,9 милиона или 12,3 одсто), а на трећем месту су Азијати (18,2 милиона или 4,8 одсто).

Најновији извештај Бироа за попис износи и друге занимљиве детаље из богатог демографског мозаика земље која једина међу великим индустријским демократијама задржава демократску виталност, што је њена велика компаративна предност.

Белци су, на пример, најстарија група, њихов просек година је 42.

Хиспаноси са просеком од 28, као и црнци и Азијати са 30, много су млађи и не треба посебно објашњавати да су због тога у пуној репродуктивној снази, односно у плодном циклусу живота.

Демографски прираштај међу мањинама је међутим различит. Стопа наталитета код Латиноса је 2,5 одсто, код Азијата два, а код црнаца само један одсто, дакле испод нивоа просте репродукције.

Због тога неки експерти доводе у сумњу поменуту пројекцију о 2040. као демографској прекретници, јер се са „американизацијом” међу мањинама смањује и број беба.

У сваком случају, позорница за велику промену је спремна, што је повод како за стручне, тако и за политичке полемике о томе шта она све доноси.

Најновији извештај о мењајућој демографској слици земље стигао је усред изборне кампање у којој се очекује да би победника у председничкој трци могао да одлучи исход гласања у само неколико држава са великом популацијом Латиноса, који су пре четири године знатно допринели тријумфу Барака Обаме.

Његов овогодишњи противник Мит Ромни могао би да зажали због свог тврдог антиимигранског става, чиме се удвара својој бази, али игнорише нову изборну демографију.

Обамина влада је пред Врховним судом оспорила изузетно оштар антиимигрантски закон усвојен у Аризони, који омогућава легитимисање и брзо протеривање сваког „недокументованог” имигранта, а слични закони најављени су у још неколико пограничних држава.

Процена је да у САД данас живи око 12 милиона „илегалаца”.

На дневном реду је затим и историјско наслеђе расне дискриминације, које се огледа у чињеници да је постотак сиромашних око три пута већи код Афроамериканаца и Хиспаноса него код белаца. „Ово је највећи амерички изазов”, сматра Стив Мардок, социолог и бивши шеф Бироа за попис, који овако коментарише стару истини да на младима свет остаје:

„Ми треба да обезбедимо да сви Американци имају образовање и знање неопходно да буду конкурентни, не само за сопствено добро, него и за добро нације у целини.”