Драги упозорава Брисел

„Поједини проблеми еврозоне немају везе са монетарном политиком. Европска централна банка нема намеру да попуњава празнину насталу одсуством акције других институција”, пресекао је јуче Марио Драги, председник Европске централне банке (ЕБЦ) на редовној конференцији за новинаре.

У јеку шпанске финансијске драме и европских акробација како да се помогне Мадриду тако да четврта економија еврозоне на мора да тражи међународну финансијску помоћ, ЕБЦ је јуче остала уздржана.

ЕЦБ је наиме, задржала референтну каматну стопу од један одсто – упркос надања инвеститора да ће бити снижена. Драги је распршио и очекивања урушених економија да ће поново одобрити децембарску бујицу од 1.000 милијарди евра јевтиних трогодишњих кредита, који су тада, барем привремено, снизили цену задуживања Шпаније.

„Економски изгледи еврозоне осенчени су бројним ризицима, због јачања напетости на појединим европским финансијским тржиштима и потенцијалног преливања њихових негативних последица у реалну економију монетарне уније”, упозорио је Драги.

ЕЦБ је тако јуче одбила да преузме улогу ватрогасца финансијске стихије која се управо шири медитеранском периферијом ЕУ од Кипра до Шпаније. Уместо да дигне финансијску брану и омогући нова задуживања, ЕЦБ је одлучила да уочи грчких избора 17. јуна и самита лидера ЕУ крајем месеца, индиректно појача притисак на политички врх ЕУ да сместа учини конкретне кораке и обуздава садашњу фазу дужничке кризе у појединим чланицама Уније.

Истина, Драги се похвално изразио о јуче објављеном плану оснивања Европске банкарске уније – најраније 2014. (реалније 2015. а у пуном облику 2018. године).

„Управни одбор ЕЦБ поздравља договор лидера ЕУ да подстакну обликовање дугорочне визије економске и монетарне уније”, рекао је Драги у Франкфурту.

Само неколико сати раније Мишел Барније, европски комесар за унутрашње тржиште, признао је да ЕУ има тешкоће да истовремено конструише планове на два веома различита временска плана.

„Са једне стране, неопходно је обуздати садашњу дужничку кризу. Са друге, желимо да изградимо систем у будућности да се сличне грешке не понове”. рекао је Барније у Бриселу.

План о будућој банкарској унији спада у „секцију будућности”. По том договору – који треба да одобри свих 27 чланица ЕУ плус Европски парламент – ЕУ би основала Централну европску банкарску управу задужену да руководи пословањем банака, надзире њихова задуживања, кажњава недомаћинске инвестиционе потезе... Суштина плана је, каже Барније, да новац пореских обвезника више не буде монета за поткусуривање губитака банака, већ да се тај терет превали на велике акционаре и кредиторе. Кључни циљ је да се осигура свакодневно банкарско пословање.

Громогласно најављен план о зачетку европске банкарске уније (на 156 страница) наишао је већ јуче на хладан пријем у Европском парламенту.

„Европска комисија је закаснила са овим планом. Прошло је више од пет година од избијања глобалне финансијске кризе. Најновији предлог не решава проблеме са којима се управо суочавамо”, оценила је Шерон Боулс, председавајући Комитета за економију и финансије Европског парламента.

Вести о снижавању рејтинга шест великих немачких и три најјаче аустријске банке, паду привредног раста у еврозони и индустријске производње у Немачкој су у другом плану пред дилемом: колику камату ће тражити инвеститори да би данас купили нове шпанске државне обвезнице.