Дума против „издаје” и „шпијунаже”

Према извештајима агенција

Москва – Руска држава добила је ново оруђе у борби против страног утицаја. Наиме, у уторак увече у Државној думи је усвојен нацрт закона о државној тајни, којим су појмови попут „издаја”, „шпијунажа”, „незаконито располагање државном тајном” попримили много суштинскије значење од онога које су имали до сада.

Усвојеним документом, такође, шири се појам државне издаје – за шпијунажу се може прогласити предаја података не само страној држави, већ и међународним организацијама.

Разматрање закона није трајало ни пет минута. За његово усвајање руке су дигли депутати Јединствене Русије, комунисти и либералне демократе Владимира Жириновског. Уздржали су се представници Праведне Русије. 

Од стране опозиционих партија нови закон протумачен је као директан удар на њихово деловање, као и на рад невладиних организација, тачније, као још једно „репресивно оруђе у рукама власти”. Усвојеним изменама, наиме, шири се круг лица која се могу позвати на одговорност због откривања државне тајне, па тако казна прети не само особама које су својом делатношћу сазнале тајне податке, већ и онима који су их сазнали у процесу образовања.

Председник организације За људска права Лав Пономарјов је у коментару за портал Газета.ру изнео бојазан да се сада под кривично дело може подвести „свака акција везана за комуницирање политичких противника власти са странцима или страним организацијама, све до подношења извештаја о људским правима на међународним форумима”. Према мишљењу адвоката Константина Ривкина, измене закона о државној тајни су „Дамоклов мач” који се надвија над „сваког грађанина који комуницира са странцима службено, па чак и при безазленом свакодневном сусрету”.

Са друге стране, депутати који су дигли руку за нацрт закона сматрају да су, захваљујући изостављању из текста става по којем је се у смислу деловања против безбедности државе могу сматрати делатности усмерене „против државног устројства, суверенитета, територијалне и државне целовитости”, избегнуте могуће злоупотребе. По њима, „првобитно тумачење значило би да је на одговорност могуће позвати било кога ко објави текст или књигу, или учествује на митингу против владе и председника”.

Према усвојеном нацрту закона, Кривични законик добија члан који предвиђа казне од 200.000 до 500.000 рубаља (од 5.000 до 12.500 евра) или лишавање слободе до четири године за лица која прогласе кривим да су без примене насиља добила информације које представљају државну тајну.

Уколико је примењено насиље или постоје друге отежавајуће околности, кривцима је запрећена казна затвора од три до осам година.

Очекује се да ће се закон идуће недеље наћи у горњем дому парламента, Савету Федерације, након чега иде на потпис председнику, што значи да би већ почетком новембра нова схватања шпијунаже и државне издаје могла да почну да се примењују у пракси.

С. Р.