Hirurzi u Španiji izveli su prvu u svetu transplantaciju organa napravljenog u laboratoriji koristeći dušnik načinjen od stem ćelija pacijenta. Ova inovativna tehnologija takođe je prvi put pokazala da transplantacije tkiva mogu da se izvedu bez kasnije upotrebe lekova protiv odbacivanja novih organa, prenele su svetske agencije.

Klaudija Kastiljo, 30-godišnja Kolumbijka, majka dvoje dece koja živi u Barseloni, postala je tako prvi pacijent kome posle transplantacije nisu potrebni moćni lekovi koji obuzdavaju imuni sistem.

Kastiljova je godinama bolovala od tuberkuloze. Posle ozbiljnih problema sa levim plućnim krilom koje je imala u martu, morala je redovno da dolazi u bolnicu da bi joj pročišćavali disajne puteve.

Većina lekara bila je za to da joj se odstrani celo levo plućno krilo, ali je doktor Paolo Makijarini, šef grudne hirurgije na klinici u Barseloni, umesto toga predložio transplantaciju dušnika. Na ovaj način bilo bi sačuvano plućno krilo, a disajni putevi oštećeni tuberkulozom ponovo bi bili funkcionalni.

Naučnici iz Bristola pomogli su da se odgaje ćelije za transplantaciju, a evropski tim veruje da će organi ovako „napravljeni po meri” moći da postanu standard.

Profesor Martin Birčal, sa univerziteta u Bristolu, kaže da „smo danas svedoci nečega što predstavlja samo početak. Ovo je prvi put da se za transplantaciju kod pacijenta koristi organ čije je tkivo kompletno napravljeno u laboratoriji. Pretpostavljam da će kroz 20 godina ovo biti najnormalnija operacija koju će hirurzi rutinski obavljati. Mislim da će ovo što je učinjeno u potpunosti promeniti način na koji razmišljamo o operaciji, zdravlju i bolestima”.

Da bi napravili nove disajne puteve, lekari su uzeli dušnik donatora, pacijenta koji je nedavno umro. Zatim su koristili jake hemijske supstance da bi isprali sve ćelije sa dušnika donatora, ostavljajući samo potporu tkiva sačinjenu od vlaknastog proteinskog kolagena.

Na ovaj način dobili su strukturu koju su naselili ćelijama uzetim od same Kastiljove koja je dalje mogla da se koristi za operaciju kojom bi se „popravila” leva bronhija – grana dušnika.

Koristeći ćelije Kastiljove, lekari su uspeli da prevare njen organizam i navedu ga da misli da je donirani dušnik njegov sastavni deo, čime je izbegnuta opasnost od odbacivanja novog organa.

Od Kastiljove su uzete dve vrste ćelija: ćelije koje oblažu njen dušnik i stem ćelije koštane srži, koje su odgajane u ćelije koje se inače nalaze oko dušnika. Posle četvorodnevnog rasta u laboratoriji, u specijalnim rotirajućim bioreaktorima, dušnik donatora sa novom oblogom bio je spreman za transplantaciju.

Profesor Makijarini izveo je operaciju u junu.

„Bio sam uplašen jer sam ranije ovakve operacije obavljao samo na svinjama. Ali čim je dušnik donatora stigao iz bioreaktora, bilo je to veoma pozitivno iznenađenje”, seća se hirurg Makijarini.

Operacija je protekla u najboljem redu i predstavljala je ogroman uspeh. Samo četiri dana posle transplantacije hibridni dušnik gotovo da nije mogao da se razlikuje od susednih normalnih disajnih puteva.

Posle mesec dana biopsija je potvrdila da je presađeni organ uspostavio sopstveno napajanje krvlju.

S obzirom na to da ni posle četiti meseca nije bilo nikakvih znakova odbacivanja, profesor Makijarini rekao je da su šanse za odbacivanje u budućnosti praktično jednake nuli.

„Veoma smo uzbuđeni zbog ovakvih rezultata. Klaudija uživa u normalnom životu, što je za nas lekare najlepši poklon”, rekao je Makijarini.

Danas Kastiljova živi aktivan, normalan život i ponovo može da brine o svojoj deci, sinu Johanu (15) i Izabeli (4). Čak je u stanju da se popne do drugog sprata, a da se pri tom ne zadiše.

Profesor hirurgije Birčal smatra da će posle ovoga hirurzi početi da uviđaju i shvataju potencijal odgajanja odraslih stem ćelija i tkiva zarad radikalnog poboljšanja njihovih mogućnosti za lečenje pacijenata obolelih od teških bolesti.

Američki naučnici već su kod ljudi koji su imali probleme sa bešikom izvršili uspešne implantacije delova bešike odgajenih u laboratoriji od ćelija samih pacijenata.

Evropski istraživački tim, u koji su bili uključeni i stručnjaci sa univerziteta u Padovi i Milanske politehničke škole, podneli su molbu za dobijanje finansijskih sredstava koje bi koristili za transplantacije dušnika i delove disajnog sistema kod pacijenata obolelih od raka. Klinička ispitivanja mogla bi da počnu od sada za pet godina, dodali su oni.

Između 50.000 i 60.000 ljudi svake godine u Evropi oboli od raka grla. Naučnici kažu da bi gotovo polovina njih mogla da predstavlja odgovarajuće kandidate za transplantaciju tkiva odgajenog u laboratoriji.