Хирурзи у Шпанији извели су прву у свету трансплантацију органа направљеног у лабораторији користећи душник начињен од стем ћелија пацијента. Ова иновативна технологија такође је први пут показала да трансплантације ткива могу да се изведу без касније употребе лекова против одбацивања нових органа, пренеле су светске агенције.

Клаудија Кастиљо, 30-годишња Колумбијка, мајка двоје деце која живи у Барселони, постала је тако први пацијент коме после трансплантације нису потребни моћни лекови који обуздавају имуни систем.

Кастиљова је годинама боловала од туберкулозе. После озбиљних проблема са левим плућним крилом које је имала у марту, морала је редовно да долази у болницу да би јој прочишћавали дисајне путеве.

Већина лекара била је за то да јој се одстрани цело лево плућно крило, али је доктор Паоло Макијарини, шеф грудне хирургије на клиници у Барселони, уместо тога предложио трансплантацију душника. На овај начин било би сачувано плућно крило, а дисајни путеви оштећени туберкулозом поново би били функционални.

Научници из Бристола помогли су да се одгаје ћелије за трансплантацију, а европски тим верује да ће органи овако „направљени по мери” моћи да постану стандард.

Професор Мартин Бирчал, са универзитета у Бристолу, каже да „смо данас сведоци нечега што представља само почетак. Ово је први пут да се за трансплантацију код пацијента користи орган чије је ткиво комплетно направљено у лабораторији. Претпостављам да ће кроз 20 година ово бити најнормалнија операција коју ће хирурзи рутински обављати. Мислим да ће ово што је учињено у потпуности променити начин на који размишљамо о операцији, здрављу и болестима”.

Да би направили нове дисајне путеве, лекари су узели душник донатора, пацијента који је недавно умро. Затим су користили јаке хемијске супстанце да би испрали све ћелије са душника донатора, остављајући само потпору ткива сачињену од влакнастог протеинског колагена.

На овај начин добили су структуру коју су населили ћелијама узетим од саме Кастиљове која је даље могла да се користи за операцију којом би се „поправила” лева бронхија – грана душника.

Користећи ћелије Кастиљове, лекари су успели да преваре њен организам и наведу га да мисли да је донирани душник његов саставни део, чиме је избегнута опасност од одбацивања новог органа.

Од Кастиљове су узете две врсте ћелија: ћелије које облажу њен душник и стем ћелије коштане сржи, које су одгајане у ћелије које се иначе налазе око душника. После четвородневног раста у лабораторији, у специјалним ротирајућим биореакторима, душник донатора са новом облогом био је спреман за трансплантацију.

Професор Макијарини извео је операцију у јуну.

„Био сам уплашен јер сам раније овакве операције обављао само на свињама. Али чим је душник донатора стигао из биореактора, било је то веома позитивно изненађење”, сећа се хирург Макијарини.

Операција је протекла у најбољем реду и представљала је огроман успех. Само четири дана после трансплантације хибридни душник готово да није могао да се разликује од суседних нормалних дисајних путева.

После месец дана биопсија је потврдила да је пресађени орган успоставио сопствено напајање крвљу.

С обзиром на то да ни после четити месеца није било никаквих знакова одбацивања, професор Макијарини рекао је да су шансе за одбацивање у будућности практично једнаке нули.

„Веома смо узбуђени због оваквих резултата. Клаудија ужива у нормалном животу, што је за нас лекаре најлепши поклон”, рекао је Макијарини.

Данас Кастиљова живи активан, нормалан живот и поново може да брине о својој деци, сину Јохану (15) и Изабели (4). Чак је у стању да се попне до другог спрата, а да се при том не задише.

Професор хирургије Бирчал сматра да ће после овога хирурзи почети да увиђају и схватају потенцијал одгајања одраслих стем ћелија и ткива зарад радикалног побољшања њихових могућности за лечење пацијената оболелих од тешких болести.

Амерички научници већ су код људи који су имали проблеме са бешиком извршили успешне имплантације делова бешике одгајених у лабораторији од ћелија самих пацијената.

Европски истраживачки тим, у који су били укључени и стручњаци са универзитета у Падови и Миланске политехничке школе, поднели су молбу за добијање финансијских средстава које би користили за трансплантације душника и делове дисајног система код пацијената оболелих од рака. Клиничка испитивања могла би да почну од сада за пет година, додали су они.

Између 50.000 и 60.000 људи сваке године у Европи оболи од рака грла. Научници кажу да би готово половина њих могла да представља одговарајуће кандидате за трансплантацију ткива одгајеног у лабораторији.