Trajan Basesku (Foto Beta)

Od našeg dopisnika,
Bukurešt, 23. novembra – Obistinile su se prognoze davane za prvi krug veoma napetih rumunskih predsedničkih izbora od 22. novembra. Od 12 kandidata samo trojica njih izašla su na megdan sa realnim šansama da uđu u finale (6. decembra). Kao što se i očekivalo, u završnicu trke za predsedničku fotelju u palati „Kotročenj”, u kojoj treba da sedi pet godina, plasirali su se sadašnji predsednik Trajan Basesku, koji je prema još uvek delimičnim zvaničnim rezultatima osvojio 32,8 odsto glasova, i lider socijaldemokrata, sadašnji predsednik senata Mirča Đoana (30,16 odsto glasova).

Treći favorit, lider liberala (PNL) mladi Krin Antonesku, od koga se dosta očekivalo, nije uspeo da se znatnije približi svojim glavnim rivalima. Njemu je pripalo svega 20,3 odsto glasova. Valja naglasiti da je on teško primio svoj neuspeh optužujući organizatore izbora i medije za „krupne manipulacije”, posebno sa „lažnim rezultatima ispitivanja raspoloženja biračkog tela”.

Šta se konstatuje? Pre svega to da i Basesku i Đoana za svoj „etapni uspeh” treba da zahvale političkim strankama koje su stajale iza njih i koje raspolažu veoma razuđenim i dobro organizovanim partijskim aparatom. Antoneskuu, odličnom oratoru, baš to je falilo.

Drugo, da se u finalu direktno sučeljavaju predstavnici suprotnih doktrina – socijaldemokrate (PSD) i desni centar demokrato-liberala (PDL). Ova je činjenica krajnje važna za prestrojavanje političkih snaga u drugom krugu glasanja. Ishod tog kruga zavisiće od toga koga će podržati Antoneskuovi liberali. Veli se ovde da bi bilo prirodno da oni stanu na stranu kandidata desnice. Međutim, ta je podrška pod velikim znakom pitanja pošto su se poslednjih pet godina baš PDL i PNL, čiji su predstavnici jedno vreme bili zajedno u Taričeanuovoj koalicionoj vladi, žestoko sukobili i rastali kao krvni neprijatelji. Tvrdi se da ih je zavadio baš predsednik Basesku.

U suštini, liberalima se sada dodvoravaju oba finalista i od toga ko im više ponudi – odlučiće kome će se oni privoleti 6. decembra. Prednost ima Đoana, pošto je njegova stranka, iako u opoziciji, dve godine (2007–2008) podržavala u parlamentu manjinsku liberalnu vladu.

Drugi jezičak na političkoj vagi, koji može da utiče na rezultate finala od 6. decembra, biće mađarska etnička stranka (UDMR). Njen kandidat za predsednika rumunske države Kelemen Hunor osvojio je 4,4 odsto glasova, uglavnom rumunskih Mađara, koji ovoga puta nisu baš zdušno izašli na birališta. Za njih je to bila „tuđa stvar”.

Možda je nešto jasnije ka kome će krenuti pet odsto glasova koje je osvojio grlati nacionalistički tribun Vadim Tudor. On je doživeo novi izborni debakl nakon što novembra 2008. njegova stranka Velika Rumunija nije uspela da uđe u parlament. Izjavio je da će i dalje „ići protiv Baseskua”.

Osnovno pitanje koje sada postavljaju ovdašnji politički analitičari tiče se daljeg opstanka „antibaseskuovog fronta” formiranog poslednje dve-tri godine, a u kome se nalaze PSD, PNL i UDMR. Te tri stranke imaju u parlamentu skoro dvotrećinsku većinu. Basesku pokušava svim sredstvima da razbije taj „front”.

Što se tiče samog rumunskog birača koji i treba 6. decembra da reši ko će biti novi šef države, on treba da se odluči između dve potpuno različite političke ličnosti. Vlada mišljenje da je Trajan Basesku „urođeni političar”, ali da je „nepopravljivi kavgadžija”. On stalno unosi nemir u politički život zemlje i ponaša se kao „potencijalni despot”, kako ga je preksinoć okarakterisao bivši predsednik Jon Ilijesku.

Za Mirču Đoanu se tvrdi da je staložena, politički dobro potkovana ličnost, da teži kompromisima koji unose ravnotežu, ali da je jako podložan uticaju drugih lidera svoje stranke i da „ne govori u svoje ime”.

Valja istaći da je juče, istovremeno sa predsedničkim izborima, ovde održan i jedan referendum čiji je „otac” bio predsednik Basesku. On je Rumunima predložio dve populističke teme: da podrže njegov zahtev da se broj članova „donjeg”, predstavničkog doma parlamenta skreše od 471 na 300, i to radi „uštede”, kao i to da se uvede jednodomni parlamentarni sistem, tj. da se ukine senat „koji radi uprazno”.

Ovaj „trik”, kako ga je nazvao kandidat liberala Antonesku, omogućio je Baseskuu, u uslovima prilične izlaznosti birača od preko 50 odsto, da se domogne drugog kruga glasanja. Za kresanje broja poslaničkih klupa glasalo je 88,8 odsto birača, a za uvođenje jednodomnog parlamenta – 77,4 odsto.

Sve u svemu, 20 godina posle decembarske revolucije iz 1989. i zbacivanja Čaušeskua, u Rumuniji se nastavlja ozbiljna politička kriza (još uvek vlada oboreni kabinet premijera Boka), nakalemljena na duboku finansijsko-ekonomsku i socijalnu krizu.