ЕУ банкарима сасеца бонусе

Европски банкари убудуће неће моћи да се надају непристојно високим бонусима којима их је Божић Бата, без обзира на пословне резултате, традиционално награђивао и током година глобалне кризе 2007–2009.

„Први пут у историји регулисања финансијског тржишта ЕУ, ограничићемо бонусе који су изазвали јавни народни гнев”, поручио је аустријски посланик Отмар Карас, након 18 месеци мучних преговора између Европског парламента и представника влада чланица ЕУ.

По предлогу који ће 5. марта даље размотрити министри финансија ЕУ, банкари ће за своје личне пословне подухвате моћи да приме награду у висини од највише једне годишње плате.

Под изузетним условима примиће бонус од две годишње плате, али само уз писмено одобрење 75 одсто деоничара финансијске институције за коју раде.

Ако буде усвојено, ово тримовање годишњих награда водећих финансијских експерата важиће за све банке са седиштем у ЕУ: америчке, азијске, руске, али и за филијале европских банака које послују на другим финансијским теренима света.

Европа је за сада једино финансијско тржиште на свету које планира овакву драстичну уравниловку банкарских бонуса.

Мотиви Брисела су једноставни: похлепни банкари спремни на огромне финансијске ризике примали су годинама неоправдане и раскалашно високе бонусе.

Упркос скромним финансијским резултатима и бројним скандалима, британски банкари су, рецимо, на крају 2011. себи поделили 13,9 милијарди фунти.

ЕУ је истовремено, да би спасла банкарски сектор од његових финансијских пустоловина, на рачун лакомислених финансијских институција од 2008. упумпала око 2.000 милијарди евра новца буџетских обвезника.

Суочена са масовним осиромашењем и растућим незадовољством становништва, са једне, и расипничким бонусима банкара, ЕУ је пре годину и по дана одлучније кренула у реформе банкарског сектора, поврх међународног плана „Базел 3”.

Ако буде усвојен, најновији план о поравнавању бонуса, обавезно банкарско пријављивање профита и новчаних резерви важиће већ од јануара 2014. године.

Највећи противник смањивања бонуса је Лондон, водећи финансијски центар ЕУ са око 700.000 запослених у банкарском сектору. Мотиви Ситија, седишта лавовског дела берзанских трансакција, једноставни су.

Најуспешнији банкари у Ситију неретко зарађују и пет милиона фунти годишње, а бонуси су донедавно премашивали 10 њихових годишњих личних доходака.

Било какво смањивање очекиваних примања, упозоравали су из Ситија, отераће банкарске таленте у друге финансијске центре: Цирих, Сингапур, Хонгконг.

Зато је прелиминарни план о засецању бонуса јуче одмах изазвао оштра реаговања у Лондону.

„Никог не треба да зачуди да антиевропско расположење у Британији након овога још порасте. ЕУ поседује неоспоран таленат да смисли реформе којима ће угрозити своје интересе”, оценио је јуче градоначелник Лондона Борис Џонсон.

„Брисел нема начина да заустави каријере талентованих банкара. План о сасецању бонуса је највећа самообмана у Европи од када је цар Диоклецијан настојао да регулише цену хране у старом Риму.”

Британски премијер Дејвид Камерон најавио је да ће добро простудирати понуђени предлог о регулисању банкарских бонуса пре следеће рунде европског изјашњавања 5. марта. Лондон овог пута нема могућност да блокира одлуку.