Светске берзе отворено сумњају да ће се Европа брзо и успешно изборити са дужничком кризом. Уочи првог овогодишњег самита ЕУ јуче у Бриселу, вредност акција водећих европских компанија и банака, али и евро, осетно је пала (1,31 долара за евро), док се Португалија суочила са рекордним скоком цена задуживања на међународном финансијском тржишту.

Самит (иначе 17. у последње две године) најављен је у Бриселу и Берлину као лансер нове, буџетски опрезније Европе, способније да се у будућности ефикасније рве са финансијским недаћама чланства. Коначан договор о будућем буџетском пакту у Европи и законски оквир новог сталног Фонда за помоћ презадуженим чланицама још од раније су издвојени као кључне теме скупа.

Суочени са растућим незадовољством домаће и међународне јавности због опсесије „буџетском строгоћом”, европски званичници су у последњи час на дневни ред самита учврстили још и битку за привредни раст и стварање нових радних места за младе. Према најавама, Брисел се спрема да усмери неутрошених 20 милијарди евра из претходног буџета, на стварање послова за младе као и нове кредитне линије за мала и средња предузећа.

Немачка канцеларка Ангела Меркел и јуче је поновила да до следећег самита ЕУ у марту није спремна за дебату о додатном финансијском јачању Сталног спасилачког фонда (сада 500 милијарди евра) на чему су ових дана инсистирали Кристин Лагард, Тимоти Гајтнер и Марио Драги.

Суморна економска збиља периферије ЕУ засенчила је дебату у Бриселу и пре њеног почетка.

Шпански премијер Маријано Рахој – први пут на самиту лидера ЕУ, објавио је јуче да његова земља засигурно ове године неће остварити очекивани привредни раст од 2,3 одсто. Истовремено, Португалија је јуче забележила највећу цену задуживања у историји еврозоне – 15 одсто. За осигурање 10 милиона евра спољног дуга, Лисабон је јуче сумњичавим инвеститорима морао да унапред плати 3,9 милиона евра.

Меркелова је иначе јуче разводнила недавни предлог из Берлина да се Грчкој одреди европски буџетски управник све док не намири обавезе према страним повериоцима. У модерној историји Европе незабележени предлог наишао је на симпатије у Шведској и Холандији, док је у Грчкој изазвао здушни гнев нације. Меркелова је јуче у Бриселу била заговорник „ефикасних мера европске подршке Грчкој”.

У међувремену, међу чланицама ЕУ јуче је порастао отпор према најављеном пакту, предлогу нових гласачких правила (према којима се укида клаузула опште равноправности и права вета чланица), као и новини селективног учешћа на кључним скуповима еврозоне.

„Буџетски пакт је губљење времена”, оценио је министар иностраних послова Луксембурга Жан Аселборн.

Четири централноевропске државе – кандидати за пријем у зону евра (Пољска, Чешка, Мађарска и Словачка) – запретиле су да неће приступити буџетском пакту, уколико им се не дозволи да равноправно присуствују и учествују на свим кључним седницама земаља чланица монетарне уније.

„Пољска неће прихватити предлог о фискалној дисциплини у садашњем облику, уколико Варшава не добије право гласа о доношењу кључних одлука у еврозони, иако није чланица тог блока”, упозорио је јуче премијер Доналд Туск, уочи самита.

Упркос јавном гунђању са јужног и северног крила, Брисел очекује да ће чланице ЕУ листом потписати приступницу Буџетском пакту. Колико ће то помоћи исплати кредита Атини, која без страног новца не може да намири пристижуће обавезе 20. марта, за сада је нејасно.

Грчки премијер Лукас Пападимос већ је упозорио да без нове транше кредита Атину чека разлистани банкрот, који ће најтеже погодити најсиромашније становништво. Берзе процењују да Атина има времена до средине фебруара да среди све папире са повериоцима о евентуалном отпису дугова и профита. У том року можда ће постати јасно да ли је „финансијски опрезнија” Европа већ преболела Грчку.