Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 23.  februara  – Da li će čuvena Silicijumska dolina u Kaliforniji, koja je svetu već podarila mikročip i personalni kompjuter, stvorila kompanije kao što su „Intel” i „Gugl”, iznedriti i ono što se odavno najavljuje, ali predugo očekuje: revoluciju u čistoj energiji?

Ako je suditi po onome što je u poznatoj emisiji ABC televizije „60 minuta” predstavio osnivač kompanije „Blum enerdži”, tako nešto se upravo događa. K. R. Sridar, čije ime govori o indijskom poreklu, u pomenutoj emisiji je predstavio svoj patent „blum kutija”, „fleksibilni sistem gorivnih ćelija koji proizvodi čistu, pouzdan i pristupačnu električnu struju”.

Ono što se videlo u emisiji izgledalo je zaista obećavajuće, mada je ono ključno – srž te nove tehnologije – ostavljeno za zvanično predstavljanje, sutra u San Hoseu. Ipak, predočeno je ono najvažnije: da nije reč o golubu na grani, nego da je vrabac već u ruci.

Pokazano je naime da jedan centar za obradu podataka „Gugla” već 18 meseci koristi četiri „blum boksa” kao isključivi energetski pogon. Pet ovakvih crnih kutija, ne većih od kućnog frižidera, koristi se i u centrali kompanije za internet trgovinu „Ibej”, čiji je direktor posvedočio da mu obezbeđuju više struje nego 3.000 solarnih ćelija na krovovima njihovih zgrada, kao i da su im za devet meseci doneli uštedu na računu za struju od 100.000 dolara.

Među korisnicima je i najveći lanac diskontnih trgovina „Volmart”, a sve ukupno 20 američkih kompanija.

Prema onome što je već pokazano, svaki „blum boks” se sastoji od mnoštva gorivnih ćelija u obliku tankih pločica, otprilike deset sa deset santimetara. Napravljene su od zapečenog peska, a sa jedne strane premazane zelenom, a sa druge crnom bojom. Šta su te supstance, to je tajna. Te pločice se pakuju u jedinice veličine cigle, a potom u veće pakete dimenzija frižidera.

Funkcionišu tako što sa jedne strane uvlače kiseonik iz vazduha, a sa druge strane neko gorivo: prirodni ili bio gas, pa čak i solarnu energiju. Ono što se potom zbiva unutra, to je hemijska reakcija (bez sagorevanja) koja proizvodi električnu struju. Ona se, kako se tvrdi, potom prenosi bežično, ali kako je ostvareno ono što je davno zamislio Nikola Tesla, nije pokazano.

K. R. Sridar je, kako kaže, ovo smislio posle rešenja do kojeg je došao kad je projektovao uređaj koji mu je poručila NASA za proizvodnju kiseonika na Marsu.

Kao firma, „Blum enerdži” postoji već osam godina, a dosad je finansiranje ovog programa prikupila 400 miliona dolara, što nije malo za jedan „start-ap” ni u Silicijumskoj dolini. Ono što ovom poduhvatu daje ozbiljnu dimenziju jeste to da je najveći deo preduzetničkog kapitala obezbedila firma koja je svojevremeno verovala i u ideje osnivača „Gugla” i „Amazona”, danas dve najuspešnije kompanije u novoj internet ekonomiji.

Cena jednog „blum boksa” danas je oko 800.000 dolara, ali K. R. Sridar smatra da bi za pet do deset godina mogao da je svede na 3.000 dolara i time otvori vrata masovnom korišćenju svog izuma i ostvarenje vizije da svaka kuća ima sopstvenu električnu centralu.

Naravno, pored izvesnog uzbuđenja uoči sutrašnje prezentacije, pojavile su se i prve sumnje. Tako Majkl Kenelos iz Grin tek medija smatra da tranzicija od klasičnog načina proizvodnje i distribucije električne energije ka nekom novom nije pitanje nekoliko godina, već nekoliko decenija. Takođe je skeptičan u pogledu toga da bi mala firma mogla da u ovoj oblasti nadmaši džinove kao što je „Dženeral elektrik”. A na pitanje kako ocenjuje šanse da za deset godina svako ima sopstveni „blum boks”, odgovara: „Dvadeset odsto”.

M. Mišić