Посланици Бундестага јуче су суочени са непријатним сазнањем по Немачку као нацију у целини – сваки пети Немац је под утицајем латентног антисемитизма, а пет одсто популације одобрава „активне мере” у смислу минимализације „негативног утицаја” сународника мојсијевске вере.

Подаци су откривени у студији Независног експертског тима за анализу ширења антисемитизма у Немачкој, оформљеног по налогу Бундестага 2009. године. Десет водећих аналитичара предводе комисију која црпи сазнања из понашања просечног Немца на радном месту, у слободном времену, али и кроз „рашчлањење” клишеа које, како кажу, медији протурају у јавност.

За разлику од досадашњих, пре свега парцијалних извештаја, студија је прва свеобухватна анализа посебне врсте и не ослања се, као што је до сада било уобичајено, на статистичка вредновања познатих инцидената, већ на дубоко укорењене предрасуде просечног Немца и на његову спремност да у датом тренутку „непредвидиво” реагује.

У досадашњим анализама, немачким и европским, уважавани су само званични подаци о испољеној нетрпељивости, инциденти... У складу са таквим вредновањем, Немачка је у погледу мржње према суграђанима јеврејске вере била сврстана тек иза Пољске, Мађарске и Португалије. Посматрано кроз најновију анализу комисије Бундестага, међутим, Немачка би могла да заузме челно место на лествици – с обзиром на то да сличне анализе нетрпељивости према Мојсијевим следбеницима нису спроведене у другим земљама.

Десет чланова комисије, сви редом научни радници, истакли су поводом презентације њихове студије у Бундестагу да су стереотипи нетрпељивости у „значајној мери” прихваћени у немачком друштву.

„Посебно међу припадницима такозване средње класе присутна је спремност да се говор мржње против Јевреја прихвати без суздржавања... Такво опредељење укорењено је дубоко у подсвести и темељи се на религијским и надринаучним клишеима… Опстанку и бујању поменутих клишеа доприноси непознавање материје – грубо речено – незнање”, наводе чланови комисије.

У реакцијама политичара на извештај комисије, истакнуто је да је ситуација забрињавајућа, али да је реч о проблему који се не може решити преко ноћи. У безбедносно-обавештајном апарату, са друге стране, преовладава мишљење да је проблем решив „ако се онеспособе иницијалне каписле антисемитизма”. Помиње се да је број радикалних припадника екстремне деснице познат – 26.000 чланова склоних вербалном и физичком насиљу. Познат је, такође, број верских фанатика који подстичу антисемитизам из другачијих (не из немачко националних) побуда: реч је о 37.400 присталица насиља против Јевреја, окупљених у 29 исламских верских организација Немачке.

У водећим медијима појавили су се, с поводом и разлогом, коментари на тему – шта се чекало у минулих шест и по деценија.