Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Невоље еврозоне су протеклих дана на насловним странама америчких дневника, са главном дијагнозом да је, иако ствари нису сјајне ни код куће, епицентар кризе сада на другој страни Атлантика.

Криза која прети да обори систем јединствене валуте и дестабилизује регион овде се пажљиво прати, пре свега због њених дејстава код куће. У глобализованој економији, сваки потрес било где има дејства на све, али европске невоље долазе у најгоре време и по Америку, којој би – у околностима смањеног кредитног рејтинга, анемичног раста и високе стопе незапослености – шок са другог континента најмање добродошао. И економски и политички.

Уочи захуктавања кампање за председничке и конгресне изборе који се одржавају у новембру 2012, главни проблем Барака Обаме и његове партије јесте економија. Европска криза само погоршава ионако лошу ситуацију, због неколико фактора.

Смањује куповну моћ једног великог извозног тржишта, утиче на глобални раст који је за САД важан предуслов за сопствени раст и, најзад, америчке банке нису у малој мери „експониране” према својим европским партнерима: по једној рачуници чак око хиљаду милијарди долара.

Закључци из анализа које се ових дана овде могу прочитати о овој теми нису оспокојавајући. Главна теза је да овога пута ни Европа ни Америка не пролазе кроз типичну рецесију из које се излази већ после неколико месеци.

У питању је структурна криза чије се трајање мери годинама. То је и „криза целог Запада и начина на који функционишу свет и глобална економија”, констатује у својој главној теми, насловљеној „Назадовање и пад Европе”, магазин „Тајм”. „Европа је у центру глобалних финансијских проблема који су погоршани неспособношћу или невољношћу политичара да се суоче са проблемом презадужености”, цитиран је у истом тексту Мајкл Хартнет, стратег Бенк ов Америка.

Уз учестале дилеме да ли ће евро да „преживи”, све су извесније прогнозе да ће Грчка и формално да банкротира можда већ за неколико недеља, а у најбољем случају до краја године.

Ако се то догоди, следи ефекат „заразе”, чије се дејство већ наслућује. Значајан публицитет су овде наиме добиле невоље француских банака чији је кредитни рејтинг прошле недеље смањен, што „Волстрит џорнал” узима као доказ да криза са периферије еврозоне полако инфицира и језгро финансијског система региона.

Каписла за нове неизвесности јесу тешкоће у реализацији јулског плана да се солвентност Грчке ојача новом финансијском инјекцијом од 109 милијарди евра, за коју у појединим престоницама ЕУ још није испослована сагласност.

На то је дошло глобално економско успоравање, што је најслабије чланице евроклуба гурнуло у још дубљу рецесију.

Сви амерички експерти указују да се ради о „структурној грешци у конструкцији” еврозоне: чињеница да је реч о монетарној унији коју подупиру различити политички системи, економије и фискални приоритети. „Еврозона је у у суштини једно себично заједништво”, констатује „Тајм”. „Европљани желе да извуку корист из своје блискости и да по сваку цену избегну трговинске и друге ратове са својим суседима. Мимо тога, многе од њихових политичких, културних и друштвених агенди се разилазе. Нема воље за дубљу политичку интеграцију. Резултат је монетарна унија која понекад личи на казино.”

Али као што европске невоље утичу на Америку, тако и америчке погађају Европу. „Европски планови А, Б и Ц полазили су од тога да се проблем презадужености реши нормализацијом економских односа са САД”, оцењује Кенет Рогоф, економиста са Харварда. „Кад су видели да су бројеви америчког раста нижи од очекиваних, постало је јасно да се свет неће нормализовати, па су се успаничили.”

Прогнозе са почетка године најављивале су раст америчке економије од четири одсто. Уместо тога, у првих шест месеци остварено је само 1,3 одсто, а у другом кварталу мизерних 0,4. „Са таквим растом не можемо ни себе да поштедимо домаће незапослености од преко девет одсто, а камоли да спасемо свет”, пише „Тајм”.

Овдашњи економисти, међутим, сматрају да је Америка ипак у бољој позицији од Европе, јер, упркос недавном смањењу свог врхунског кредитног рејтинга, и даље може повољно да се задужује, а уз то има и времена. Европа нема ни једно ни друго.

Милан Мишић

---------------------------------

Берлин: Банкрот Грчке неизбежан

Берлин – Немачки „Шпигл” најављује јуче да је влада канцеларке Ангеле Меркел почела да се припрема за грчки банкрот, као и за могућност да Атина напусти евро и врати своју драхму.

„Остатак еврозоне губи стрпљење. Министар финансија Волфганг Шојбле више није сигуран да Грчка може да буде спасена од банкрота“, пише лист. „После 18 месеци кризе у земљи нема побољшања на видику. Кључне економске бројке се погоршавају, а расте сумња да грчка влада заиста разуме колико је ситуација озбиљна.“