Белоруски председник Александар Лукашенко данас ће по четврти пут бити инаугурисан на функцију шефа државе, само дан пошто је Европски парламент позвао ЕУ да усвоји санкције против Минска због хапшења великог броја активиста опозиције и тужби противкандидата опозиције на председничким изборима.

Наставак Лукашенкове владавине која траје још од 20. јула 1994, и која је одавно окарактерисана као једина преостала тиранија на Старом континенту, почиње у лошим околностима.

Против њега је устала малтене комплетна Европа, и запад и исток. Предложене санкције подразумевају забрану издавања виза и замрзавање рачуна у банкама у ЕУ највишим државним и другим одговорним службеницима.

Санкције због „фалсификовања резултата председничких избора од 19. децембра прошле године“ требало би да остану на снази до пуштања на слободу свих ухапшених припадника опозиције.

Подсетимо, према званичном саопштењу белоруске Централне изборне комисије, Лукашенко је освојио 79,65 одсто гласова. Неслагање са оваквим извештајем прва је показала белоруска опозиција која је, чим су затворена биралишта, листом кренула у протестну шетњу ка здању парламента у Минску.

Реаговала је полиција, почеле су сукоби а у затвору је завршило око 600 углавном претучених демонстраната, међу којима и пет опозиционих председничких кандидата.

Лукашенко је код куће на тренутак можда и смирио страсти, али реакције које су уследиле из иностранства јасно најављују да белоруској изборној причи није крај.

Из Пољске, као најближег суседа, најављено је да се спрема отворени окршај белоруским лидером. Позив је упућен и Вашингтону. Американци се подсећају на улогу коју су одиграли у револуционарно време у Пољској, с краја осамдесетих година прошлог века када је свргнут Војћех Јарузелски.  Од њих се сада тражи помоћ и за свргавање Лукашенка.

У Варшави су већ сачинили листу белоруских званичника којима ће бити забрањен улазак у земље ЕУ. Према речима представника Уније у Русији Фернанда Валенсуела, које преносе московски медији, прављење „црних спискова“ веома је деликатан посао, али се у ЕУ ради на томе.

„Реч је о европској земљи и лоша одлука, каква год била, могла би да проузрокује несагледиве последице. То што се дешава у Белорусији, крајње је озбиљно”, нагласио је Валенсуело.

Иако из Брисела најављују санкције, поново се показало да за овако сложене ситуације немају спреман одговор. До сада није утврђен званичан став чак ни о резултатима белоруских избора, нити је изражена заједничка воља да се тим поводом конкретно реагује. „Политика ЕУ у односу на Белорусију је у потпуном хаосу“, изјавио је пре месец дана Јерг Форбриг, стручњак за источну Европу Маршаловог фонда у Берлину. „Тешко је предвидети каквим решењима би могао да прибегне Брисел.”

Оно што би у овом случају могло да има кључну важност јесте чињеница да је Белорусија до сада деловала као нека врста моста између ЕУ и Русије. Преко ове земље иду огромне количине  нафте и гаса.

Белорусија је од Русије годинама, по повлашћеним ценама, добијала сирову нафту коју је прерађивала и транспортовала даље ка европским потрошачима, уз значајан профит. Две земље су чланице Руско-белоруске уније, савеза који из разних разлога није заживео али ипак постоји.

У Европи не крију да су веома заинтересовани за либерализацију белоруске привреде, за улагања у тамошњу индустрију која, за сада, функционише по совјетским принципима. Али, трговинска размена између две стране умногоме је ограничена захтевима ЕУ да Минск покаже већу приврженост развоју демократије и политичких и људских права.

Управо због нарушавања ових права „на чекању“ је ратификација Договора о партнерству и сарадњи који је потписан још 1995. Далеко се није стигло ни са захтевом Белорусије за чланство у Светској трговинској организацији, поднетим 1993.

Брисел је, због Лукашенкове самовоље, искључио Белорусију из програма Европске политике суседства чији је циљ стварање „прстена пријатељства“ земаља које се граниче са ЕУ.

Иако је у 2008. извоз из ЕУ у Белорусију износио преко 6,3 милијарде евра, а увоз из Белорусије незнатно мање, ове бројке би ускоро могле драстично да се промене.

„Лукашенко је, практично, сам себи увео жестоке економске санкције”, сматра Карл Билт, шеф шведске дипломатије. „Многи пројекти сарадње са Белорусијом су обустављени. Белоруски буџетски дефицит је позамашан и уколико Лукашенко намерава да, као до сада, зајми паре из иностранства, те кредите ће морати и те како скупо да плаћа. Испада да је он сам себи увео санкције, и то врло делотворне“, закључио је шведски дипломата приликом недавног сусрета са представницима белоруске опозиције.

Притисак расте и са стране Русије. Није тајна да је једна група белоруских опозиционих првака боравила у Москви уочи председничких избора. Мада је долазак у руску престоницу био званично објашњен као неслужбен, поменута група се састала са председником Дмитријем Медведевом којем су изнели разрађен план економске блокаде Белорусије. Какви су били резултати тих разговора, није обелодањено.

Чињеница је да је Лукашенкова изборна победа и код великог суседа изазвала много подозрења. Руски пословни људи одавно меркају Белорусију као будући полигон за улагање својих пара. Управо тога се плаши Лукашенко. Уколико би допустио увођење капитализма, нарушио би социјални мир који сада влада, а тиме би и његова управљачка шема, заснована увелико на изолованости земље, дефинитивно пала у воду.

Слободан Самарџија