Формирањем владе почињу проблеми

Од нашег специјалног извештача

Брисел – „Сада када добијемо владу, наши проблеми тек почињу”, уверен је Гај Темерман, 45-годишњи учитељ у Бриселу, уверен да ће добијање федералне владе заправо погодити становнике Белгије.

„Досад цене нису расле, нико није говорио о штедњи, смањивању трошкова и дужничкој кризи. Живели смо лепо. Али, чим су се политичари договорили о формирању владе, представили су нам и драстичне мере штедње”, јадикује овај Фламанац који ће после неколико деценија добити премијера Валонца.

И заиста, после више од 530 дана преговора и у међувремену постигнутог договора о уставним реформама земље, шест најјачих странака валонске и фламанске језичке групе су и пре формирања новог састава владе прво утаначиле буџет за 2012. годину који предвиђа значајно смањење социјалних давања.

Да би у наредне четири године Белгија уштедела око 20 милијарди евра, представници шест странака под руководством будућег премијера из редова валонских социјалиста испланирали су замрзавање а у појединим областима и смањење потрошње у јавном сектору, ограничења за превремени одлазак у пензију и значајно смањење социјалних давања за незапослене. Уколико жели да испоштује правила Пакта стабилности и раста ЕУ, који прописује да буџетски дефицит држава чланица еврозоне мора бити мањи од три одсто бруто друштвеног производа, Белгија следеће године мора да уштеди чак 11,3 милијарде евра.

Управо то ће бити један од највећих изазова нове владе чији састав би данас требало да представи њен мандатара Елио ди Рупо (60). Током викенда, како преноси бриселска штампа, највише се спекулисало ко ће доћи на место министра финансија, будући да је на овој позицији још од 1999. године Дидје Рендер, из франкофоне странке десног центра, а досадашња традиција је да ако је премијер Валонац, онда је министар финансија Фламанац, и обрнуто.

Иако је Ди Рупо син италијанских имиграната, сви га сматрају за Валонца јер је највећи део живота провео међу око 4,5 милиона грађана Белгије који говоре француски у јужном региону Валонија, за разлику од већине (око 6,5 милиона) која углавном на северу земље говори фламански, у региону Фландрија.Да ће Фламанци инсистирати на месту министра финансија сведочи и то да протеклих дана нису ни на који начин дали да се Елио ди Рупо „провуче” као њихов представник, истичући његово слабо познавање фламанског језика.

Најоштрији је био Барт де Вевер, лидер сепаратистичке Нове фламанске алијансе, која је остала ван коалиционе владе иако је убедљиво победила на фламанском северу.

„Моја чистачица пореклом из Нигерије која је две године у Белгији говори боље фламански од Елија. У Бриселу не може да продајете торбе ако не знате оба језика, али зато можете да постанете премијер а да не знате пристојно фламански”, одбрусио је Де Вевер.

И остали фламански политичари се се питали протеклих дана „како ће се премијер споразумети са већином својих сународника чији је матерњи језик фламански”.

„Јасно је да председник владе коме је тешко да говори језик већине становништва представља проблем”, рекао је и одлазећи белгијски премијер Ив Летерм, истакавши, међутим, да је олакшање то што Белгија напокон добија нову владу, нарочито пошто је протеклих дана скочила каматна стопа на белгијске дужничке обвезнице а међународна рејтинг агенција снизила рејтинг Белгија са АА+ на АА.

Ди Рупо, међутим, биће по много чему јединствен премијер у новијој белгијској историји. Најпре, Белгија ће после тридесетак година добити премијера са француског говорног подручја и то ће бити први левичарски председник владе од 1974. године. Осим што је препознатљив по својим црвеним лептир-машнама и увек насмејаном лицу, Ди Рупо остаће упамћен као неко ко је остварио својеврстан белгијски сан и од детињства у беди доспео до политичког врха. Уколико буде изабран, Ди Рупо ће бити и једини премијер у новијој историји Белгије који не крије да је геј.

Без обзир на његову раздраганост, Елио ди Рупо неће имати ни мало раздраган посао да, с једне стране, спречи банкрот Белгије, а с друге стране, задовољи потребе Белгијанаца.

„Ћутали смо годину и по дана колико су преговарали. Али уколико сада одмах крену са смањивањем бенефиција, Белгијанци ће сигурно да изађу на улице”, каже учитељ Гај Темерман и искрено признаје да је Белгијанцима заправо тешко јер су „навикли да добро живе”.