Судећи према доказима и индицијама, којих је из сата у сат све више, Аустрија се суочава са највећом финансијско-корупционашком афером у минулих шест и по деценија. Челни функционери Слободарске странке и из ње отцепљеног Покрета за будућност Аустрије сумњиче се да су од 1993. године низом незаконитих радњи – од продаје државних некретнина, докапитализације и потоње (пре)продаје акција Хипо-Алпе-Адрија банке, до илегалне трговине оружјем и нафташког пословања – стекли профит од најмање 120 милиона евра.

Према смелијим проценама истражних органа, штета би могла да премаши суму од пола милијарде евра.

Листа осумњичених актера обухвата махом високе државне и покрајинске функционере две поменуте странке. Од председника Рачунског суда (највиша установа за контролу државних финансија) Јозефа Мозера, до бившег министра финансија Карла Хајнца Грасера. Као „архитекта” система илегалног финансирања помиње се преминули вођа аустријских ултрадесничара Јерг Хајдер. Бројни сведоци су изјавили да је Хајдер живео у страху да би странка могла да западне у финансијске тешкоће – због лошег пословања, или ако јој држава ускрати субвенције због екстремно десног поимања – па је почетком деведесетих година прошлог века наложио формирање система посредничких предузећа, чији би се профит претакао у партијске тајне фондове.

Бечки недељник „Профил“ цитира неименованог саветника Јерга Хајдера: „У почетку су то биле такозване донације из иностранства... Гадафи (либијски шеф државе Моамер ел Гадафи) нам је преко курира достављао по 150.000 до 200.000 долара, у пластичном паковању... Новац смо, потом, мењали у банкама широм Аустрије, у траншама од три до седам хиљада долара.”

Од 2000. године, када су Хајдерови слободари формирали коалициону владу са народњацима, систем се отео контроли. Инертни истражни органи (када је реч о сумњама у кршење закона од стране високих политичара) прионули су на посао тек када је баварска полиција покренула истрагу о незаконитим финансијским малверзацијама у вези са продајом акција Хипо-Алпе-Адрија банке баварском шпекуланту Тилу Берлину. Уз „Хипо аферу” појавио се и „Бувог скандал”. Уз благослов некадашњег Хајдеровог министра финансија Карла Хајнца Грасера, продате су стотине некретнина из поседа Републике по петпарачким ценама. Разлика до тржишне цене уплаћивана је на страначке рачуне и, претпоставља се, на приватне рачуне неколицине Хајдерових функционера.

Две поменуте афере, али и низ непознатих афера повезује тек откривена „афера дванаест прљавих рачуна“. Истражитељи су у личном дневнику осумњиченог Хајдеровог функционера Валтера Мајшбергера пронашли наводе о илегалним партијским фондовима. У дванаест банака Лихтенштајна и Швајцарске Хајдер је депонирао око 45 милиона евра – наводно, донације либијског вође револуције Моамера ел Гадафија. Приде, и петнаест милиона долара – донације некадашњег ирачког диктатора Садама Хусеина. Међутим, није то учинио у сврху личног богаћења – опуномоћени да располажу били су челници његове странке.

У међувремену, пронађено је пет милиона евра, тврде аустријски истражитељи, а потврђује и министар правосуђа Клаудија Бандион-Ортнер. Истражни органи Лихтенштајна, истини на вољу, истичу да онде нема рачуна на име Хајдера, што одговара истини – рачуни нису отворени на име бившег шефа ултрадесничара.

Аустријско правосуђе, дакле, трага за остатком новца. Као и сама странка. Курт и Уве Шојх, финансијски саветници Хајдера, изјавили су пред истражним органима да немају информације о новцу. Али, снимљен је њихов разговор приликом једне посете Хајдеровој удовици: „Клаудија, где је лова?”.

Важније од новца, посматрано из угла истраге, јесте одговор на питање – какве су услуге плаћали Гадафи и Садам Хусеин? Претпоставља се да је о илегалном извозу аустријског оружја на Блиски исток реч.

Милош Казимировић