Велелепна зграда Министарства за афричке колоније фашистичке Италије – седиште агенције УН за храну ФАО од 1951. године – арена је у којој данас у Риму почиње нова рунда „судбоносних” преговора о глобалној кризи хране.

Рвање са растућом ценом хране, све масовнији народни протести због папрене цене намирница и незајажљиви апетити богатијег дела планете за биодизелом... главне су најављене теме самита који у Риму траје до 5. јуна. Уводни извештај ФАО, објављен у италијанској „Републици”, одсликава мрачну збиљу света на почетку 21. века.

„Преко 300 милиона људи широм света данас пати од гојазности, док је више од 820 милиона људи неухрањено. Половина изгладнелих су земљорадници, 30 одсто живи од риболова, док је преосталих 20 одсто урбана сиротиња. Број гладних у градовима удвостручиће се до 2050. године. Богате земље би требало да допринесу много више борби против поскупљења прехрамбених производа, посебно да утичу на повећање производње хране у сиромашним земљама. Уколико свет не осмисли заокружену координирану акцију, криза је неизбежна, између осталог и зато што преко 1,4 милијарди људи који данас живе на обалама река већ сада користе више воде него што је природа у стању да обнови, што због климатских промена, што због тешке индустрије и загађења. Уколико не буде заустављен поразан раст апетита за биодизелом у развијеном свету, појачаће се вероватноћа катастрофе...” упозорио је ФАО уочи почетка самита.

Очекивања од римског самита нису велика – 22 од 30 најгладнијих држава света налази се у Африци, одакле већ стижу отворени захтеви за гашење „бескорисне и преплаћене агенције за храну УН”.

„ФАО треба укинути, агенција је бунар без дна од кога сиромашни свет никада није имао велике користи. Ако ФАО настави улудо да троши новац 191 чланице, тужићемо га због злоупотребе”, запретио је уочи римског самита Абдулах Ваде, председник Сенегала. Афрички критичари досадашњег рада ФАО нису усамљени: 70 одсто савета које је агенција УН за храну дала афричким земљама током серије разорних суша крајем 20. века били су погрешни, упозорава британски магазин „Африка конфиденшал”. Међународна заједница је 1945. године створила агенцију ФАО, али је током целог рада остала под снажним утицајем интереса моћног агролобија западног света, пре свега Америке, са катастрофалним последицама пре свега по пољопривреду Африке и трећег света уопште, саопштила је британска невладина организација „Оксфам” уочи самита у Риму.

Афрички лидери, међу којима и контроверзни зимбабвеански председник Роберт Мугабе, ипак чине већину од четрдесетак државника који су пријавили учешће на самиту ФАО у Риму.

Списак званица на самиту ФАО већ је иначе изазвао велико узбуђење међународне јавности. Долазак иранског председника Махмуда Ахмадинежада на прво путовање у Европу од устоличења нагнао је Свету столицу да откаже званичне сусрете са учесницима самита ФАО. Израел је већ званично протестовао код Силвија Берлусконија због Ахмадинежадовог доласка, док британски Форин офис и званична Канбера нису крили незадовољство што ће зимбабвеански председник Роберт Мугабе добити прилику да наступа за говорницом агенције УН. На самиту ФАО 2002. године Роберт Мугабе је САД и Велику Британију назвао „међународним терористима који користе храну као оружје против држава које мисле другачије”. Римски самит ФАО није замишљен као донаторска конференција, али организатори са великом пажњом очекују долазак делегације Саудијске Арабије – званични Ријад је ФАО недавно поклонио пола милијарде долара за борбу против глади широм света.

Предвођени Саудијском Арабијом, водећи светски извозници нафте у међувремену не ослањају се на нове краткорочне или дугорочне стратегије ФАО. Земље Персијског залива ужурбано склапају дугорочне агроспоразуме са Пакистаном, Суданом, Филипинима... да обезбеде сигурно и дугорочно снабдевање храном.

„Земље Персијског залива годинама су улагале лавовски део петропрофита у некретнине и послове на Западу. Текућа глобална криза хране нагнала је водеће извознике нафте да се окрену улагањима у пољопривреду у Африци, југоисточној Азији, источној Европи, и тај ће тренд сигурно остати у будућности...”, изјавио је у Дубаију Саид Абдул Џалил ал Фахди, директор Ал Фахим фондације у Уједињеним Арапским Емиратима, задужене за капиталне међународне инвестиције у пољопривреди.

Тања Вујић

-----------------------------------------------------------

Конференција УН о екологији

Бон - У Бону је јуче започела нова рунда преговора о климатским променама у организацији Уједињених нација, која представља наставак Конференције на исту тему, одржане у децембру прошле године на индонежанском острву Балију.

За учешће на конференцији у Бону, која ће трајати две недеље, пријавило се око 2.000 делегата из више од 150 земаља света, а преговори су део процеса да се постигне договор око наследника Протокола из Кјота о емисији угљен-диоксида, пренела је агенција ДПА.

Очекује се да ће нови споразум бити прихваћен у Копенхагену у децембру 2009, што је значајно пре истека Протокола из Кјота 2012. Циљ разговора је да се новом споразуму прикључе не само индустријализоване земље, него и привреде са брзим растом попут Кине и Индије, које Протокол из Кјота није обавезивао на смањење емисије штетних гасова.

Танјуг