Од нашег дописника

Атина – Тешко је рећи ко је у већем цајтноту – премијер Лукас Пападимос или сама Грчка. За обе стране рокови су прекратки: Атини је са састанка Ангеле Меркел и Николе Саркозија јасно стављено до знања да ако одмах не испуни захтеве ЕУ, нема следеће кредитне транше. С друге стране, Пападимос, уколико до краја недеље „не уразуми” коалицију и синдикате око заједничке стратегије о новим мерама штедње, није испунио задатак који је предуслов да Грчка добије европски пакет помоћи.

Грчка је после изјаве Меркелове и Саркозија под својеврсним притиском јер јој је ултиматум постављен јасније него икада до сада: прво реформе, реструктурисање дуга, мере штедње па тек онда нови кредит. Атини је и тако већ речено да због закашњења у испуњавању ранијих обећања следећу уплату може очекивати евентуално тек у марту, што су читава три месеца агоније за осиромашену државну благајну.

„Уколико не схвати узроке кризе и не бори се са њима, уколико не спроведе неопходне и договорене мере штедње, никакве нове транше кредите не могу спасти Грчку”, рекао је немачки министар финансија Волфганг Шојбле.

До доласка „тројке” међународних кредитора, која ће у Атини бити већ следеће недеље, треба завршити најтежи део посла који је само услов да се преговори са повериоцима ЕУ, Европске централне банке и ММФ-а наставе и у будућности резултирају добијањем средстава из европског пакета помоћи од 130 милијарди евра, спровођењем у живот одлуке о опроштају половине грчког дуга. У овом тренутку, све касни – и преговори о отпису дуга, и спровођење приватизације, и датум нових избора.

Договора међу коалиционим партнерима нема, иако премијер Пападимос ових дана, а рок је до краја недеље, неуморно покушава да споји неспојиво. Страначки интереси остају изнад националних. Упозорење премијера да Грчкој у року од три месеца прети такозвани неконтролисани банкрот уколико се већ идуће недеље не постигне споразум са „тројком” и смање плате и пензије, за сада коалиционе партнере остављају између неопредељености, благе подршке или категоричког „не”. Чекају, чини се, последњи тренутак за доношење одлуке не би ли на тај начин поправили партијске позиције пред ванредне изборе.

Стиче се утисак да политички и социјални партнери још увек не схватају да су ултиматуми са Запада озбиљни и да се за Грчку маневарски простор сузио на дилему жели ли опстанак у еврозони или стреми враћању на драхму.

„Уколико не спроведемо нове мере штедње логично је да не можемо очекивати од осталог дела света да настави да финансира земљу која не схвата реалност и не решава проблеме. Уколико престану да нас финансирају, уколико останемо без помоћи последице ће бити трагичне, незапосленост ће неконтролисано расти”, рекао је Пападимос синдикалцима и коалиционим партнерима.

Протеклих дана се грозничаво у синдикалним круговима расправља о захтеву за укидање аутоматског повишења плата како је до сада предвиђао колективни уговор. Синдикати, према речима лидера Генералне конфедерације рада Јаниса Панагопулоса, не желе да уопште разматрају укидање тринаесте и четрнаесте плате, као ни додатно смањење минималног личног дохотка за 20 одсто, како условљава „тројка”.

„Ако запосленима не можемо да гарантујемо 750 евра зараде, какав је смисао опстанка у еврозони”, каже председник Уније послодаваца Димитрис Даскалопулос.

Забрињавајући су подаци да је више од 850.000 људи без посла, да се у овој години реално очекује да радно место изгуби још 150.000, а да је трећина Грка – нешто више од три милиона – на ивици беде. Најугроженије социјалне групе тешко састављају крај са крајем, при чему 140.000 људи у Атини није у стању да плати порез на станове и куће, који је повезан рачуном за струју. Приметно је да расте продаја злата, сребра и породичних драгоцености, али и да су милијарде грчких пара у страним банкама.

Кредитори вероватно зато очекују још више финансијске дисциплине и спремности да се решавају узроци кризе.

Јасмина Павловић-Стаменић