Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 15.  decembra – Na tržištu najpopularnijeg i najmasovnije korišćenog uređaja današnjice – mobilnog telefona – utakmica se zaoštrava. Na teren istrčava novi igrač čija dosadašnja karijera mnogo obećava: „Gugl”.

U pitanju je meč u prvoj ligi, u kategoriji „pametnih telefona”, gde igru trenutno vode „Epl” sa svojim „ajfonom”, „Nokija” kao još najveći proizvođač na svetu i sijaset drugih: od kanadskog RIM-a, preko japansko-finske kombinacije „Soni-Erikson”, američke „Motorole”, korejskih „Samsunga” i El-Džija do tajvanskog Ejč-Ti-Sija... Reč je o segmentu tržišta koji najbrže raste.

„Gugl”, kompanija kroz čija vrata danas prolazi 70 odsto onih koji nešto traže na Internetu, u mobilnu telefoniju već je zašao lansiranjem svog „android” operativnog sistema, čime je pre svega pomrsio račun „Microsoftu” i njegovim mobilnim „prozorima” (Windows Mobile). „Android” se, naime, pokazao svrsishodnijim za nove funkcije ovih kompjutera koje stalno nosimo sa sobom, među kojima je jedna od glavnih – povezivanje sa globalnom računarskom mrežom, gde je „Gugl” mnogo više „kod kuće” nego svi drugi.

Mobilni aparati su, naime, danas evoluirali u svestrane uređaje koji primaju elektronsku poštu, fotografišu, snimaju pokretne slike i zvuk, vode računa o svakodnevnim obavezama korisnika, čuvaju i puštaju digitalnu muziku, koriste satelitsku navigaciju – a uz to su još i telefoni.

Veliki preokret na ovom tržištu i početak nove trke doneo je u januaru 2007. ulazak firme koja je dotle isključivo proizvodila kompjutere i uređaje za slušanje digitalne muzike („ajpode”) „Epla („jabuka”). Njen „ajfon” je postavio novi standard dizajna, lakoće rukovanja (umesto tastature, sve komande se obavljaju dodirima i gestovima prstiju na staklenom ekranu), multimedijalnosti i svestranosti.

Od tada svi proizvođači nastoje da ovaj model dostignu imitirajući ga ili pariranjem u drugim segmentima, ali ne baš preterano uspešno. Kao komunikacioni uređaj, sa „ajfonom” se na američkom tržištu uspešno nosi jedino „blekberi” kanadskog RIM-a (Research in Motion), koji u Americi ima i veći deo tržišta (51 odsto, prema 29 odsto za „ajfon”, dosad širom sveta inače prodat u 33 miliona primeraka).

„Gugl” u ovu arenu sada ulazi i sa sopstvenim hardverom, ne samo softverom. Podstrek za to mu je sigurno uspeh „androida” koji su kao osnovni program za pogon njihovih mobilnih telefona prihvatili mnogi poznati proizvođači, reklamirajući ga kao zamenu za „ajfon”.

„Guglov” aparat će se proizvoditi na Tajvanu, u pogonima Ejč-Ti-Sija, pod imenom „neksus uan” („Nexus One”), a prvi primerci su već u rukama zaposlenih u „Guglu” koji ga testiraju. Prema najavama u ovdašnjoj poslovnoj štampi i internet sajtovima, prodaja bi mogla da počne već u prvoj nedelji posle Nove godine.

Prema prvim fotografijama, „neksus” je sličan „ajfonu”, ali sa nešto većim ekranom. Za razliku od „Eplovog” uređaja, „Guglov” ima izmenljivu bateriju i opciju dogradnje memorije ubacivanjem kartica.

Novost je i poslovna strategija za koju se odlučio „Gugl”, bar kad je reč o ovdašnjem tržištu, gde se mobilni aparati prodaju „zaključani”, samo uz ugovore sa operaterima. „Neksus” će biti ponuđen „otključan”, prepuštajući korisnicima da izaberu na čiju će se mrežu povezati.

Da „Gugl” ima velike ambicije u telefoniji potvrdilo je i nedavno lansiranje novog (besplatnog) servisa „gugl vois” („glas”) koji korisnicima (zasad samo po pozivu) omogućava da dobiju jedan broj na čije se pozivanje odazivaju svi telefoni koje taj korisnik ima: kućni, kancelarijski, mobilni... Kombinacija sopstvenog mobilnog telefona i sopstvenog operativnog sistema „Guglu” je, povrh svega, i prilika da dodatno proširi svoj glavni izvor prihoda: plasiranje „ciljanih” oglasa uz rezultate internet pretraga.

„Gugl” brend nesumnjivo ima moć i ovaj tehnološki gigant, koji je put od ideje dvojice studenata sa Stanford univerziteta do jedne od najprofitabilnijih korporacija današnjice prevalio za samo deceniju, očigledno želi i deo kolača u bežičnom svetu. Za početak, to je „parče jabuke”: glavni konkurent u ovom pogledu biće mu „Epl”, iako su ove dve kompanije doskora bile saveznici u borbi protiv „Microsofta” (glavni direktor „Gugla” bio je donedavno član upravnog odbora „Epla”).

Da bi Microsoft mogao da bude glavni gubitnik, nagoveštava i nedavna najava da će „Gugl” ponuditi i sopstveni operativni sistem za personalne računare, oblast u kojoj su danas komercijalni samo „Microsoftovi” „prozori” i „Eplov” „leopard”.

Ulazak „Gugla” u novi sektor je inače dobro tempiran: prema ekspertskim prognozama 2010. će biti „godina mobilnih”, sa izgledima da ovi uređaji preuzmu sve funkcije personalnog računara, a u mnogima i da ga nadmaše.