Гувернер одолева

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Бен Бернаке, угледни професор економије са Принстона до 2002, а од тада прво члан одбора гувернера Федералних резерви, а потом, од 2006. и први човек америчког банкарског система – ове недеље испуњава своју законску обавезу да два пута годишње изађе пред надлежни комитет сваког конгресног дома и изнесе своје виђење стања у националној економији и обавести их о мерама које намерава да предузме.

Овога пута је успешно обавио први део посла – и није испунио очекивања кад је реч о другом. Иако је констатовао да америчка економија успорава, није најавио никакве нове потезе, попут даљег смањења ионако ниских примарних каматних стопа или неку другу врсту стимуланса.

Да ли је у томе превладала „струка” или политика? Очигледно је, наиме, да је усред изборне кампање једна страна (Мит Ромни и републиканци) заинтересована да до изборног дана (6. новембар) прилике буду по формули „што горе то боље”. То би потврдило њихов аргумент да је Обама неспособан да управља економијом и Ромнију омогућило победу.

Обами и демократама би, са друге стране, свакако добродошао сваки потез који би смањио незапосленост и повратио уздрмано самопоуздање Американаца. Фед (скраћено име за систем Федералних резерви, амерички пандан за централну банку), има полуге за остваривање своје „двоструке улоге”, која му је дефинисана законом о оснивању донетим још 1913: да максимизира запосленост и стабилизује цене. (Трећа, монетарна политика, придодата је накнадно.)

Првог човека Феда, то јест гувернера централне банке, именује председник. С обзиром на то да је Бернакеа поставио Џорџ Буш 2006, прва помисао је да је он човек конзервативаца. Али после истека првог четворогодишњег мандата, други му је поверио Барак Обама. Заједно су (на неки начин, пошто је гувернер независан) креирали мере које су крајем 2008. и почетком 2009. спречиле колапс финансијског система земље и зауставили посртање економије.

Бернаке се овога пута није приклонио ниједној страни, али је у исто време задржао све опције да интервенише, ако процени да је то неопходно.

Да ће друга половина економске године бити нешто спорија од прве, потврдила је и најновија ревизија светских економских изгледа коју је у понедељак обелоданио ММФ. Тамо је прогнозирано да ће америчка економија у 2012. порасти за само два одсто, а 2,3 у 2013. Не баш сјајно, али са стопом незапослености од 8,2 одсто (овде политички веома високом) и могућношћу владе да се задужује уз минималне камате, прилике у САД су много боље него у Европи.

Гувернер Бернаке није био изложен великом баражу конгресмена због своје политике, мада су републиканци инсистирали да не чини ништа, а демократе да учини више. Али је зато он упозорио законодавце да се не играју: да не отежу превише са договором око мера за смањивање дефицита, јер ће се у противном земља наћи na „фискалној литици”: у децембру би аутоматски ступили на снагу повећање пореза и буџетске рестрикције, што би могло да изазову нову рецесију.

То међутим доспева тек пошто се у ноћи између 6. и 7. новембра преброје гласови и обелодани да ли у Белој кући остаје Обама, или се усељава Мит Ромни. И какав ће бити однос снага у Конгресу.

Дотле има око три месеца, а уз то стижу неке индикације да је тренд ипак нешто наклоњенији Обами. У последња четири тромесечја, чак 68 одсто компанија је пословало боље него што је планирало, десет одсто је испунило очекивања, а само 23 одсто је подбацило. Инфлација је под контролом: у последњих 12 месеци је 1,7 одсто.

Подршка Обами стигла је и са неочекиване стране: конзервативном капитализму привржени лондонски „Економист” управо је оценио да највећа економија света стоји много боље него што се то чини на први поглед. Као доказе за то наводи смањену задуженост становништва, консолидацију банака, пораст динамизма извозног сектора, смањени трговински дефицит – и смањену зависност од увозне нафте. Мало ли је?

Милан Мишић