„Vaše krave ne daju mleko? Pokušajte da ih nazovete Besi, Dejzi ili čak Norma (u našoj varijanti Milka, Šarulja, Rumenka – prim. aut.).” Upravo ovako zvuči otkriće grupe britanskih naučnika koji su se našli među ovogodišnjim laureatima „Ig-Nobela“, šaljivih nagrada „koje prvo teraju ljude na smeh, a zatim vas nateraju na razmišljanje“. Naime, oni su ustanovili da krave daju više mleka ako im vlasnici daju lična imena. Ovim otkrićem pomenuta gospoda su zaradila svoje mesto među ukupno deset „pronalazača“ neobičnih izuma čiji je naučni rad bio dovoljan za dobijanje specifične „anti-Nobel“ nagrade, koja im je pre dva dana dodeljena na Harvardu.    

Devetnaesta po redu dodela nagrada, koja se početkom oktobra (nekoliko nedelja pre dodele prestižnih priznanja švedskog instituta) organizuje pod pokroviteljstvom zabavno-naučnog časopisa „Anali neverovatnih istraživanja“, i ove godine je ponudila čitav niz šašavih, potpuno nepotrebnih ali maštovitih izuma.

Stručnjaci koji su iskoristili bakteriju dobijenu iz izmeta velike pande kako bi smanjili kuhinjski otpad, Amerikanac koji je „lomio“ prste samo na levoj ruci kako bi dokazao da ta navika ne dovodi do artritisa ili meksički naučnici koji su proizveli dijamante od tekile – čine samo deo nagrađenih. Svi oni su imali tačno minut da okupljenoj publici zahvale na dodeljenim nagradama, pre nego što ih je prekidala „neuhvatljiva“ osmogodišnja devojčica, čiji je specijalni zadatak bio „da prekine dosadne govore“.

Pored njih, ovogodišnji dobitnici „Ig-Nobela“ za mir postali su švajcarski naučnici koji su, tokom eksperimenta, utvrdili da su „prazne pivske flaše bolje za kafanske tuče od punih“, uz napomenu da i jedne i druge „svakako mogu da vam razbiju glavu“. Svoje mesto među laureatima našli su i američki inženjeri koji su za svoj izum nagrađeni „anti-Nobelom za javno zdravlje“. Naime, oni su dizajnirali i patentirali grudnjak koji se u slučaju velike opasnosti pretvara u par gas-maski, jednu za vlasnicu brushaltera, i drugu za nekog u njenoj blizini.

„Morate stalno da budete spremni, na svakom mestu, u svakom momentu, a gotovo sve žene nose grudnjak”, istakla je „pronalazač“ doktor Elena Bodnar (poreklom Ukrajinka) i dodala da joj je najveći podsticaj bilo istraživanje katastrofe u Černobilju. „Da su ljudi imali jeftine i spremne gas-maske u prvim satima nakon eksplozije, možda su mogli da izbegnu udisanje štetnog gasa, koji je izazvao obolevanje od radijacije.“

Da ceremonija ne može da prođe bez podsećanja na globalnu finansijsku krizu, pokazuju i dve dodeljene nagrade – za matematiku i ekonomiju. Prvu je dobio Gideon Gono, guverner centralne banke Zimbabvea, koji je „ljudima omogućio jednostavan, svakodnevan način da se izbore sa širokim asortimanom brojeva”, budući da je banka na čijem se čelu nalazi „odštampala banknote sa denominacijama koje idu od jednog centa do sto hiljada milijardi zimbabveanskih dolara“. Sa druge strane, nagrada za ekonomiju otišla je čelnicima četiri islandske banke, koje su bankrotirale na spektakularan način. Kako su istakli organizatori, njima je pošlo za rukom da dokažu „kako male banke brzo mogu da se transformišu u velike i obrnuto (a slično im je uspelo i sa celokupnom državnom ekonomijom)“.

Konačno, ovogodišnji laureati smešnog „Nobela“ za književnost su potpuno (ne)očekivano – irski policajci. Naime, oni su više od 50 puta napisali kaznu jednom „opasnom drumskom gusaru“, Poljaku čije je ime Pravo Jazdi. Problem je, međutim, bio u tome što njegovo ime znači „vozačka dozvola“, a to je utvrđeno tek kada se jedan policajac odlučio da nauči poljski. Tek tada je postalo jasno da su policajci, pišući kazne, prepisivali pogrešan podatak, pa su umesto ličnog imena vozača beležili naziv dokumenta.