У Будимпешти је минулог викенда основан Савез европских националних покрета, на иницијативу и за време одржавања конгреса мађарске неофашистичке странке Јобик. Суоснивачи су француски Национални фронт, италијанска Фјама триколоре, шведски националдемократи и белгијски Фронт национал.

Потпредседник мађарских неофашиста Золтан Балчо изјавио по потписивању повеље да је реч, у суштини, о оснивачком акту паневропског покрета „отаџбинских политичких снага”. Требало би да буде регистрован као свеевропска странка, са седиштем у Стразбуру или у Бриселу.

Балчо је истакао да се очекује приступ нових чланица – британских ултранационалиста (БНП) и аустријских слободара из две фракције некадашње партије Јерга Хајдера: „Британци су у начелу дали сагласност, формално ће приступити после наредног партијског пленума... Са Аустријанцима још преговарамо – желимо да учланимо обе фракције и допринесемо поновном уједињењу тамошњег отаџбинског покрета.”

Зазирући од претеће изолације, челници међународног савеза екстремне деснице описали су своју политичко-прагматску оријентацију као отпор тероризму, религијским, политичким и економским притисцима финансијског империјализма.

Објавили су манифест „Проглас народима континента”, апелујући на Европљане да одоле инвазији глобалних трговаца и произвођача „који под плаштом продаје по багателним ценама подривају социјалну безбедност староседелаца.”

Иза отпора негативним последицама глобализације, наравно, крије се нешто друго: реч је о формирању националистичко-фашистичко-расистичког фронта. У прилог иду историјати поменутих странака.

О оријентацији мађарске Јобик (званично: Покрет за бољу Мађарску) сведочи њен назив. Јобик значи боља, али и странка деснице. Због (нео)нацистичког поимања краткотрајно је била забрањена да би минулог лета, на изборима за Европски парламент, постала трећа политичка снага, са освојених 14,77 одсто гласова. Њен циљ гласи: „Ослободити Мађарску из окова јеврејског лобија и стати на пут циганској најезди”. Којим средствима би тај циљ могао да се оствари показује њена Мађарска гарда. Основана је по угледу на озлоглашене Њилаше који су поткрај Другог светског рата приредили и масакр у Новом Саду. Под лед Дунава бачено је на хиљаде живих Срба, Јевреја и Рома – везаних бодљикавим жицама.

Француски Национални фронт Жан-Мари ле Пена заступа колонијално-расистичке ставове када је о суграђанима пореклом из Африке реч. Истовремено, захтева протеривање око три милиона Европљана „друге класе” из земље.

Италијанска Фјама триколоре декларише се као странка радикалне деснице.

Шведска Националдемократска странка, по имену и поимању, сестринска је странка Немачке радикалне деснице, али и забрањене Националдемократске (неонацистичке) странке Аустрије.

Белгијски Фронт пропагира „ограничени” федерализам, у смислу фламанске доминације, науштрб валонске популације или – сецесију.

О британским националистима, у чланство примају само белце, не би требало губити речи. Још мање о аустријским слободарима, са препознатљивим неонацистичким профилом.

Милош Казимировић