Парламент је рекао „да“, шеф државе „не“, па ће о судбини спорног закона који предвиђа да Исланд врати дугове пропалих банака одлучити грађани – на референдуму. Незванично се говорка да би Исланђани могли да изађу на биралишта већ 20. фебруара.

Председник Исланда Олафур Рагнар Гримсон је својим „не“ сигурно већ себи обезбедио значајно место у новијој историји ове острвске државе „изгубљене“ у северном Атлантику. Мање због чињенице да је Гримсон тек други шеф државе који је у последњих 65 година искористио право вета, а неупоредиво више због могућих последица референдума које ће сигурно пресудно утицати на будућност земље.

Без обзира на нове проблеме који би могли да „притисну“ Исланд, утисак је да председник Гримсон није превише оклевао када је донео одлуку о референдуму.

„У сржи исландске државности јесте став да је народ врховни судија који одлучује о ваљаности неког закона“, рекао је Гримсон саопштавајући одлуку о референдуму. „У том смислу и у сагласности са уставом одлучио сам да одлуку о спорном закону препустим народу.“

А „спорни закон“, уколико заиста буде заживео, гурнуће Исланђане у тешку дужничку кризу. Закон, наиме, предвиђа да острвљани врате – од 2014. до 2024. године – 3,8 милијарди евра Великој Британији и Холандији, што је заправо дуг пропалих исландских банака улагачима из ове две државе. Одмах пошто је исландски парламент (30. децембра прошле године) усвојио овај закон, Исланђани су „изашли на барикаде“, организовани су протести, грађани су масовно потписивали петицију захтевајући расписивање референдума...

Председник Олафур Рагнар Гримсон није много оклевао, вођен гласом народног незадовољства одбио је да потпише спорни закон препуштајући Исланђанима да о њему кажу последњу реч. Без обзира на све међународне „замке“ које таква одлука доноси.

Улог је, када је реч о судбини Исланда, заиста велики. Прва испитивања јавног мњења показују да ће најмање 70 одсто грађана – на референдуму – гласати против спорног закона, што владу у Рејкјавику ставља у готово изгубљену позицију. Исландска влада већ је, наиме, обећала Лондону и Хагу да ће платити поменути дуг чиме је, заправо, себи отворила врата за приближавање Европској унији. „Сада је Исланд ставио на коцку улазак у ЕУ“, закључују конзервативни немачки дневник „Велт“.

Овакав закључак сасвим је утемељен, Велика Британија и Холандија већ су отворено запретиле да ће блокирати улазак Исланда у Европску унију уколико ова држава одбије да плати дугове својих банака. Да је враг однео шалу потврђује и изјава шпанског министра иностраних послова Мигела Анхела Моратиноса (Шпанија је тренутно председавајућа у ЕУ) да би такав став „могао да успори преговоре“ Исланда и ЕУ.

Проблем се за Исланд појавио и на другој страни. Када је у октобру прошле године „пукла“ финансијска криза на острву испоставило се да су дуговања тамошњих банака чак 80 милијарди долара и да Исланд може да „исплива“ из дугова једино уз снажну међународну помоћ. Вето исландског председника сигурно ће успорити прилив ове помоћи, па се очекује да ће прва закаснити новчана „инјекција“ ММФ-а од 2,3 милијарде долара.

Вето исландског председника већ је имао и једну конкретну последицу – додатно је покварио ионако мизерну оцену о кредитној способности земље. Агенција Фич рејтингс спустила је кредитну способност Исланда на ниво ББ+. Преведено на разумнији језик, то значи да је кредитна способност Исланда обичан отпад.