У првом референдуму од проглашења независности (одвајање од Данске 1944. године), Исланђани су са чак 93 одсто гласова одбили да сносе последице лошег пословања мреже државних банака. Рекли су „не“ условима отплате великог, практично – пирамидалног дуга Великој Британији и Холандији.

Реч је о нето дуговању од 3,9 милијарди евра – са каматама и каматама на камате дуг је вишеструко већи – које би Исланд требало да исплати државним благајнама у Лондону и Хагу. Владе две европске земље су, у складу са законом о гаранцијама на штедне улоге, обештетиле своје грађане који су привучени високим каматама, штедели код интернет банке „Ајсејв“, у власништву тада подржављене исландске „Ландесбанке“.

После банкарског колапса у јесен 2008. године, влада Исланда је пристала да до 2024. године отплати целокупан дуг – што представља трећину годишњег бруто друштвеног производа острвске државице – уз додатно плаћање камата у висини од 5,4 одсто. Како се у финансијским круговима истиче, Рејкјавику је запрећено укидањем неопходних кредита. Наглашено је да би опирање плаћању дуга довело у питање и кандидатуру Исланда за чланство у ЕУ.

Председник Олафур Рагнар Гримсон, ипак, одбио је да потпише у парламенту већ изгласани „Ајсејв закон“ о отплати. Захтевао је референдум који је минулог викенда јасно указао на расположење острвљана према ЕУ и њеним финансијским регулативама. „Очекујем да Исланђани нађу меру између демократије и финансијског диктата, дају глас – демократији“, рекао је уочи референдума.

Резултати референдума не анулирају дуг Исланда, али дају влади нову подршку да у преговорима са Уједињеним Краљевством и Холандијом уговоре боље услове обештећења. У Рејкјавику је указано на банкарске мреже европских држава које су се другачије поставиле према Исланду. Примера ради, групација аустријских банака (Рајфајзен, Централбанк, Банк Аустрија, Ерсте, Баваг и подржављена Комуналкредит) отписали су половину од три милијарде евра исландских дуговања. За отплату преостале суме се још траже модалитети у преговорима...

М. Казимировић