Јефтин барел слути измењени свет

На­кон тро­го­ди­шњег пе­ри­о­да ре­ла­тив­не ста­бил­но­сти це­не наф­те на свет­ском тр­жи­шту (око 100 аме­рич­ких  до­ла­ра), ба­рел је од ју­на до да­нас на мер­кан­тил­ним бер­за­ма по­јев­ти­нио око 28 од­сто. На­гли пад це­не по­кре­тач­ке си­ро­ви­не свет­ске ин­ду­стри­је де­ли­мич­но су под­ста­кли из­ве­шта­ји о скром­ном опо­рав­ку гло­бал­не при­вре­де и дра­ма­тич­ном по­ра­сту про­из­вод­ње у Ли­би­ји, али по­нај­ви­ше не­дав­на ћу­дљи­ва об­ја­ва Ри­ја­да да је вре­ме да се свет на­вик­не на осет­но ни­жу це­ну ба­ре­ла.

Мо­ти­ви нај­ве­ћег свет­ског из­во­зни­ка наф­те да упр­кос па­ду це­не цр­ног зла­та на­ста­ви да за­си­па тр­жи­ште си­ро­ви­ном, и исто­вре­ме­но куп­ци­ма ши­ром све­та ну­ди по­вољ­ни­је пе­тро­а­ран­жма­не у од­но­су на дру­ге чла­но­ве за­јед­нич­ког кар­те­ла, ни­су по­зна­ти. У ме­ђу­вре­ме­ну, да­љи обим про­из­вод­ње наф­та­шког удру­же­ња ко­је ис­по­ру­чу­је 40 од­сто наф­те на свет­ском тр­жи­шту, оче­ки­ва­на је те­ма пред­сто­је­ћег са­ми­та ОПЕК-а 27. но­вем­бра у Бе­чу.

По­јев­ти­ње­ње наф­те до­но­си, ина­че, од­ре­ђе­но олак­ша­ње код ку­па­ца ши­ром све­та, али иза­зи­ва и мно­го­број­не не­до­у­ми­це. Ка­ко ће на но­во­на­ста­лу си­ту­а­ци­ју ре­а­го­ва­ти про­из­во­ђа­чи из­ван са­ста­ва ОПЕК-а (нпр. Ру­си­ја)? Ко­јим све пу­те­ви­ма џи­ха­ди­сти Ислам­ске др­жа­ве на Сред­њем ис­то­ку на­сто­је да про­да­ју си­ро­ви­ну ко­је су се до­мо­гли? Ова и слич­на пи­та­ња и ди­ле­ме из аре­не стра­те­шког би­зни­са на­го­ве­шта­ва­ју пе­ри­од но­вих пла­не­тар­них не­из­ве­сно­сти.

                                                                      * * *

Ан­гло-аустра­лиј­ска пе­тро­фир­ма из­во­зи тек­са­ску наф­ту без зва­нич­ног одо­бре­ња Ва­шинг­то­на. Ки­не­ска и иран­ска мор­на­ри­ца из­во­де ма­не­вре у Пер­сиј­ском за­ли­ву. Ру­ска под­мор­ни­ца из ду­би­на Арк­тич­ког оке­а­на ис­па­љу­је ин­тер­кон­ти­нен­тал­ну ра­ке­ту про­тив за­ми­шље­ног не­при­ја­те­ља. Три на­ве­де­на, а на­о­чи­глед не­по­ве­за­на, не­дав­на до­га­ђа­ја има­ју је­дан за­јед­нич­ки име­ни­тељ: од ле­тос ћу­дљи­во из­ме­ње­на пра­ви­ла у аре­ни свет­ске тр­го­ви­не наф­том.

Нај­но­ви­је по­гла­вље не­из­ве­сно­сти на тр­жи­шту по­кре­тач­ке си­ро­ви­не свет­ске ин­ду­стри­је отво­ре­но је сре­ди­ном ју­на ка­да је це­на ба­ре­ла се­вер­но­а­тлант­ског „брен­та” са 119 до­ла­ра по­че­ла да па­да. Про­шлог пет­ка – дан на­кон об­ја­ве ОПЕК-а о из­гле­ди­ма свет­ске тр­го­ви­не наф­том до 2040. го­ди­не (!) – ба­рел „брен­та” са де­цем­бар­ским да­ту­мом ис­по­ру­ке на бер­зи у Њу­јор­ку про­да­вао се за 82,34 до­ла­ра.

И док је пад це­не ба­ре­ла пре­ко ле­та ма­ње-ви­ше био по­сте­пен, од 8. ок­то­бра це­на свих ти­по­ва наф­те из да­на у дан се су­но­вра­ћу­је.

Оки­дач дра­ма­тич­не про­ме­не тем­па у бер­зан­ској раз­ме­ни наф­те и нов­ца би­ла је из­ја­ва не­и­ме­но­ва­них зва­нич­ни­ка Са­у­диј­ске Ара­би­је, во­де­ћег свет­ског из­во­зни­ка наф­те, на­кон раз­го­во­ра тог да­на са та­ко­ђе не­и­ме­но­ва­ним са­го­вор­ни­ци­ма у Њу­јор­ку.

„Вре­ме је да се свет на­вик­не на це­ну ба­ре­ла ис­под 80 до­ла­ра, мо­жда и це­лу го­ди­ну, две”, по­ру­ку ано­ним­них пред­став­ни­ка Ри­ја­да во­де­ћим куп­ци­ма у Њу­јор­ку” пре­нео је пр­ви бри­тан­ски Рој­терс.

У оп­штем ме­те­жу ко­ји од та­да тра­је ме­ђу куп­ци­ма али и про­дав­ци­ма цр­ног зла­та, до да­нас ни­је обе­ло­да­ње­но – ко су у ства­ри би­ли уче­сни­ци суд­бо­но­сног раз­го­во­ра у Њу­јор­ку, и због че­га су за­кљу­чи­ли – ако су се уоп­ште сло­жи­ли – да је вре­ме да се свет на­вик­не на еру јев­ти­не наф­те.

Ме­ђу­на­род­не бер­зе и по­ли­тич­ки еста­бли­шмент на све че­ти­ри стра­не све­та раз­ви­ли су за­тим пре­гршт те­о­ри­ја о мо­ти­ви­ма Ри­ја­да да „из чи­ста ми­ра” – уме­сто осве­до­че­ног ста­би­ли­за­то­ра по­вре­ме­ног не­скла­да из­ме­ђу гло­бал­не тра­жње и по­ну­де (као на при­мер на­кон ха­ва­ри­је ну­кле­ар­ке „Фу­ку­ши­ма” или ра­су­ла у Ли­би­ји) по­ста­не под­стре­кач ве­ли­ке не­из­ве­сно­сти. До ју­че је Ри­јад у слу­ча­ју ви­шка наф­те на гло­бал­ном тр­жи­шту сма­њи­вао про­из­вод­њу (зна­чај­но ути­чу­ћи на вред­ност ба­ре­ла), овог ле­та од­лу­чио је да упр­кос па­ду це­не за­спе свет цр­ним зла­том.

У ме­ђу­вре­ме­ну, зва­нич­ни Ри­јад ни­јед­ну у ни­зу спе­ку­ла­ци­ја о мо­ти­ви­ма са­мо­стал­не на­ја­ве ере јев­ти­не наф­те ни­је ни по­твр­дио ни де­ман­то­вао.

„Ме­ђу­на­род­но тр­жи­ште наф­те је до­бро снаб­де­ве­но, ба­рел наф­те по це­ни од 100 до­ла­ра при­хва­тљив је и за про­из­во­ђа­че и за куп­це”, твр­дио је Али ел На­и­ми, ми­ни­стар за наф­ту Са­у­диј­ске Ара­би­је у про­ле­ће 2013. го­ди­не.

(Фото Ројтерс)

Про­шлог че­тврт­ка ге­не­рал­ни се­кре­тар ОПЕК-а Аб­ду­лах ел Ба­дри је пред­ста­вља­ју­ћи гло­бал­ну прог­но­зу раз­во­ја свет­ске тр­го­ви­не наф­том до 2040. го­ди­не упо­зо­рио да је тр­жи­ште да­нас ве­о­ма до­бро снаб­де­ве­но.

„Спе­ку­ла­ци­је су од­и­гра­ле ва­жну уло­гу у те­ку­ћем оба­ра­њу це­не наф­те: пад од 28 од­сто од ју­на је за­бри­ња­ва­ју­ћи, али не­ма раз­ло­га за па­ни­ку. Ни­ска це­на наф­те је на ду­же ста­зе нео­др­жи­ва”, из­ја­вио је Ба­дри.

Шта је он­да мо­гло би­ти мо­тив Са­у­диј­ске Ара­би­је да на­ја­ви осет­но по­јев­ти­ње­ње наф­те у сле­де­ћој го­ди­ни-две?

Од­го­вор је, чи­ни се, ви­дљив из ду­го­роч­не Гло­бал­не прог­но­зе ОПЕК-а ко­ја се по­зи­ва на мно­го­број­не ана­ли­зе Ује­ди­ње­них на­ци­ја.

Је­ди­но гло­бал­но удру­же­ње про­из­во­ђа­ча наф­те за по­че­так је при­хва­ти­ло про­це­ну УН да ће ста­нов­ни­штво све­та са да­на­шњу 7,1 ми­ли­јар­ду љу­ди до 2040. го­ди­не на­ра­сти на го­то­во де­вет ми­ли­јар­ди. Ви­ше од 60 од­сто свет­ског ста­нов­ни­штва жи­ве­ће у гра­до­ви­ма 2040. го­ди­не, при че­му ће Ази­ја­ти, жељ­ни да се што ви­ше кре­ћу ко­ли­ма, по­ве­ћа­ти број бен­зин­ских ауто­мо­би­ла у са­о­бра­ћа­ју за 68 од­сто. Са­мо Ки­не­зи ће до 2040. го­ди­не по­ку­по­ва­ти још 470 ми­ли­о­на че­тво­ро­точ­ка­ша, ра­чу­на ОПЕК. Упо­ре­до са на­ја­вље­ном де­мо­граф­ском екс­пло­зи­јом у сле­де­ћих 26 го­ди­на, обим гло­бал­не еко­но­ми­је би­ће 260 од­сто ве­ћи не­го што је био ла­не, оче­ку­је наф­та­шки кар­тел.

Те­жи­ште тог енорм­ног бу­ду­ћег при­вред­ног раз­во­ја, по ОПЕК-у, упра­во се из­ме­шта у па­ци­фич­ки ба­сен Ази­је ко­ја ће би­ти вољ­на да уво­зи наф­ту из свих кра­је­ва све­та, али по­нај­ви­ше са Сред­њег ис­то­ка, Ру­си­је, Ка­спиј­ског ре­ги­о­на, Афри­ке.

Тра­жња наф­те до 2040. го­ди­не по­ра­шће за 60 од­сто, ве­ру­је ОПЕК, при че­му ће фо­сил­на го­ри­ва оста­ти во­де­ћи из­вор енер­ги­је у све­ту. Укуп­на тра­жња наф­те до 2040. на­ра­шће за 21 ми­ли­он ба­ре­ла днев­но, на на око 111 ми­ли­о­на мер­них бу­ри­ћа – по­нај­ви­ше у пе­тро­хе­миј­ском ком­плек­су Ин­ди­је и Ки­не, сма­тра ОПЕК.

На­гла­ше­но ру­жи­ча­ста сли­ка пред­сто­је­ће са­рад­ње наф­та­шког клу­ба у Пер­сиј­ском за­ли­ву са по­слов­ним парт­не­ри­ма у Ази­ји ба­зи­ра­на је на  ни­зу ди­ску­та­бил­них хи­по­те­за.

ОПЕК у Гло­бал­ној про­це­ни на­и­ме оче­ку­је да ће це­на ба­ре­ла ду­го­роч­но но­ми­нал­но из­но­си­ти око 110 аме­рич­ких до­ла­ра. За­тим, да ће че­ти­ри де­це­ни­је ста­ра аме­рич­ка за­бра­на из­во­за наф­те оста­ти и да­ље на сна­зи, као и да ће САД и Ка­на­да до­сти­ћи вр­ху­нац про­из­вод­ње енер­ге­на­та 2030. го­ди­не. ОПЕК прог­но­зи­ра и да Евро­па – за раз­ли­ку од САД –  за­ду­го не­ће оства­ри­ти знат­ни­ји при­вред­ни раст. „Бу­ду­ћа енер­гет­ска ста­за ЕУ је не­ја­сна”, сма­тра ОПЕК.

У аре­ни ова­квих на­ја­ва, оче­ки­ва­ња, не­из­ве­сно­сти али и 64 тре­нут­но ак­тив­на кон­флик­та ни­ско-сред­њег ин­тен­зи­те­та ши­ром све­та, ко­ме ду­го­роч­но од­го­ва­ра ску­па наф­та?

Ано­ним­ни кру­жок оку­пљен у Њу­јор­ку 8. ок­то­бра – јед­ном ефект­ном из­ја­вом – на­те­рао је свет да се за­гле­да у бу­дућ­ност.

Та­ња Ву­јић 

-------------------------------------------------------------- 

Цр­но зла­то за фи­нан­си­ра­ње џи­ха­ди­ста

Нај­ве­ћи про­блем у бор­би са Ислам­ском др­жа­вом (по­зна­том и као Идил) ни­је ње­но ра­ди­кал­но схва­та­ње исла­ма већ огром­но бо­гат­ство ко­јим рас­по­ла­же а ко­је нај­ве­ћим де­лом по­ти­че од иле­гал­не тр­го­ви­не наф­том – јед­на је од за­кљу­ча­ка не­дав­но одр­жа­не ди­ску­си­је о фе­но­ме­ну Иди­ла. Џи­ха­ди­сти од про­да­је наф­те днев­но за­ра­ђу­ју и до три ми­ли­о­на до­ла­ра, али на­чин на ко­ји ова тр­го­ви­на функ­ци­о­ни­ше на те­ре­ну и да­ље нај­ве­ћим де­лом оста­је ми­сте­ри­ја.

У екс­клу­зив­ној при­чи са си­риј­ско-тур­ске гра­ни­це он­лајн ма­га­зин „Баз­фид” по­ку­ша­ва да ма­кар де­ли­мич­но ра­све­тли уигра­ну ак­ци­ју швер­ца наф­те из рат­них под­руч­ја.

Ре­пор­тер „Баз фи­да” пра­ти рад јед­ног од швер­це­ра, из­ве­сног Ома­ра, ко­ји га уво­ди у свет уно­сне тр­го­ви­не. Ла­нац тран­спор­та по­чи­ње нај­пре са Иди­лом чи­ји љу­ди цр­пе наф­ту из наф­то­но­сних по­ља ко­ја су за­у­зе­ли у Си­ри­ји а по­том се она пре­ба­цу­је до гра­ни­це са Тур­ском. По­том се наф­та упум­па­ва у це­ви уко­па­не под зе­мљом чи­ји дру­ги крај из­би­ја на тур­ској те­ри­то­ри­ји где је пре­у­зи­ма дру­га гру­па са­рад­ни­ка и пу­ни ка­ни­сте­ре на­ме­ње­не за про­да­ју. Љу­ди по­пут Ома­ра су за­ду­же­ни за да­љи тран­спорт наф­те до ло­кал­них тур­ских би­зни­сме­на ко­ји је пре­про­да­ју бен­зин­ским пум­па­ма или дру­гим тр­гов­ци­ма на цр­ном тр­жи­шту.

До про­цва­та швер­ца наф­те из Си­ри­је до­шло је исто­вре­ме­но са ха­о­сом ко­ји је за­хва­тио зе­мљу 2011. Од са­мог по­че­та­ка су­ко­бља­ва­ња опо­зи­ци­је и вла­де Ба­ша­ра ел Аса­да би­ло је ја­сно да ће они ко­ји бу­ду кон­тро­ли­са­ли наф­то­но­сна по­ља има­ти пред­ност. По­бу­ње­ни­ци су ве­о­ма бр­зо от­кри­ли ве­ли­ке мо­гућ­но­сти ко­је отва­ра уно­сна тр­го­ви­на, па је шверц наф­те у Тур­ску по­стао нај­лак­ши и нај­си­гур­ни­ји на­чин да се бр­зо до­ђе до по­треб­ног нов­ца.

(Фото Ројтерс)

И Омар је сво­је­вре­ме­но ра­то­вао про­тив Аса­да, али оно што је за­ра­ђи­вао као члан по­бу­ње­нич­ке ге­ри­ле ни­је би­ло до­вољ­но за жи­вот ње­го­ве по­ро­ди­це. Да­нас је швер­цер за Ислам­ску др­жа­ву, ор­га­ни­за­ци­ју ко­ја је оте­ла део ње­го­ве зе­мље, али ра­чу­ни­ца је ја­сна – од нов­ца ко­ји му оста­не ка­да из­ми­ри све оба­ве­зе пре­ма Иди­лу ње­го­ва по­ро­ди­ца мо­же ма­кар при­стој­но да жи­ви.

Ре­пор­тер „Баз­фи­да” на­во­ди да је си­риј­ско-тур­ска гра­ни­ца на­ро­чи­то про­пу­стљи­ва за ова­кав вид тр­го­ви­не, док на то по­гра­нич­на стра­жа углав­ном не ре­а­гу­је.

„У про­шло­сти, са­да и убу­ду­ће Ислам­ска др­жа­ва се ба­ви­ла и ба­ви­ће се швер­цом наф­те у Тур­ску. А стра­жа на гра­ни­ци на то за­тва­ра очи”, твр­ди је­дан од „би­зни­сме­на” укљу­чен у швер­цер­ски ла­нац.

Са­мо на ис­то­ку Си­ри­је Идил кон­тро­ли­ше 60 од­сто ка­па­ци­те­та за про­из­вод­њу наф­те. Про­це­њу­је се да су ва­зду­шни уда­ри ко­је пред­во­ди Аме­ри­ка за са­мо 10 од­сто ума­њи­ли обим џи­ха­ди­стич­ке тр­го­ви­не наф­том из Си­ри­је и Ира­ка. Због то­га ана­ли­ти­ча­ри упо­зо­ра­ва­ју да би за ефи­ка­сну бро­бу про­тив џи­ха­ди­ста тре­ба­ло усме­ри­ти енер­ги­ју на пре­се­ца­ње фи­нан­си­ра­ња Иди­ла ко­је за са­да ве­ли­ким де­лом за­ви­си од наф­те. Ако би им се ус­кра­ти­ла мо­гућ­ност за шверц цр­ног зла­та ве­ро­ват­но ви­ше не би има­ли ти­ту­лу нај­бо­га­ти­је те­ро­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је на све­ту, што би их на кра­ју учи­ни­ло ра­њи­ви­јим.

Д. Ву­ко­тић

-------------------------------------------------------------- 

ОПЕК на пре­крет­ни­ци

Ми­мо тра­ди­ци­је, на ре­до­ван го­ди­шњи са­ста­нак ОПЕК-а 27. но­вем­бра у Бе­чу овог пу­та ни­је по­зван ни­је­дан про­из­во­ђач наф­те из­ван са­ста­ва два­на­е­сто­чла­ног клу­ба (Ал­жир, Ан­го­ла, Еква­дор, Иран, Ирак, Ку­вајт, Ли­би­ја, Ни­ге­ри­ја, Ка­тар, Са­у­диј­ска Ара­би­ја, УАЕ и Ве­не­цу­е­ла), ко­ји је ина­че осно­ван 1960. го­ди­не у Баг­да­ду.

Тре­ну­так је де­ли­ка­тан: са­да­шња це­на наф­те ру­ши бу­џет­ске пла­но­ве нај­ма­ње по­ло­ви­не чла­ни­ца ОПЕК-а ко­је су уве­ли­ко ра­чу­на­ле да ће ба­рел иду­ће го­ди­не ко­шта­ти 100 до­ла­ра. Је­дин­ство уну­тар кар­те­ла –ко­ји је 1973. го­ди­не шо­ки­рао свет од­лу­ком да на­кон арап­ског по­ра­за у ра­ту са Изра­е­лом по­диг­не це­ну ба­ре­ла за 70 од­сто и уве­де нафт­ни ем­бар­го За­па­ду – да­нас је на ни­ским гра­на­ма.

Не­дав­ни апел Ве­не­цу­е­ле да ОПЕК одр­жи ван­ред­ни са­мит да за­у­ста­ви пад це­не наф­те, ни­је на­и­шао на раз­у­ме­ва­ње Са­у­диј­ске Ара­би­је. У ме­ђу­вре­ме­ну, је­ди­но је Ли­би­ја иза­шла са зва­нич­ним зах­те­вом да ОПЕК до­не­се од­лу­ку о за­јед­нич­ком сма­ње­њу про­из­вод­ње, али уз зах­тев Три­по­ли­ја да та се­вер­но­а­фрич­ка зе­мља бу­де из­у­зе­та због ору­жа­них су­ко­ба око на­ла­зи­шта. Ини­ци­ја­тор оба­ра­ња це­не наф­те, зва­нич­ни Ри­јад је уочи пред­сто­је­ћег са­ми­та већ на­ја­вио да не ви­ди раз­лог да сма­њи про­из­вод­њу. Ри­јад је у ме­ђу­вре­ме­ну до­дат­но сни­зио це­ну наф­те ко­ју про­да­је у САД, а куп­ци­ма у Ази­ји по­ну­дио по­вољ­ни­је аран­жма­не од оних ко­је на истом тр­жи­шту ну­де Ирак и Ку­вајт.

„Чла­ни­це ОПЕК-а ра­ту­ју ме­ђу со­бом да би са­чу­ва­ле свој удео на пре­о­бил­но снаб­де­ве­ном тр­жи­шту наф­те”, упо­зо­рио је не­дав­но да­на ирач­ки ми­ни­стар енер­ге­ти­ке Адел Аб­дул Мах­ди.

У са­да­шњем са­ста­ву, ОПЕК ис­по­ру­чу­је 40 од­сто наф­те на свет­ском тр­жи­шту. Т. В.