Када је на једвите јаде 150 радника дојучерашње авио-компаније „Спанер” успело да се састане са директором, он им је рекао да је „најважније да што пре среде папире како би могли да приме помоћ за незапослене”. Од државе, наравно. Једноставно, за око 2.000 пилота, стјуардеса, шалтерских службеника, и још око 2.000 механичара и аеродромских помоћних радника, нема више посла нити адресе којој би могли да упуте своје жалбе.

Једини отворени пут је шалтер у бироу за незапослене. А питање је када ће се и ту спустити завесице, јер Шпанија је прешла критични број од пет милиона незапослених, и мора драстично да сасече буџетски дефицит и социјална давања.

Против оваквог лица кризе и тактика које се нуде за њено превазилажење, узалуд су се исписали неки од светски најпризнатијих економиста. Колико јуче, нобеловац Пол Кругман објавио је у медијима шпанског говорног подручја још једно упозорење. Позивајући се на економске показатеље у Италији, Шпанији и Великој Британији, а поредећи их са великом депресијом тридесетих година прошлог века, Кругман прогнозира да ће, настави ли се истим путем, Европа ући у теже године него што су биле оне пре 80 година. 

„Многи економисти намерно су заборавили лекције из историје”, пише Кругман у јучерашњем коментару у мадридском „Паису”. „Како би било која економија могла да се развија, када је незапосленост већ јако висока, и кад водећи политичари својим стезањем каиша, оштрим мерама против дефицита, директно подстичу још већу незапосленост.”

Најчудовишније је то што је оваква трагедија била потпуно непотребна. Још пре једног века, сваки економиста, боље рећи сваки иоле озбиљни студент економије, могао је да вам каже да су у економској депресији оштре мере стезања – лоша идеја.

Као да ништа од тога не чита, нови премијер Шпаније се зарекао да ће до 2020. смањити буџетски дефицит на нулу, више него што то тражи Брисел од својих чланица. Разговарајући са својим колегом из Финске, несвестан да је микрофон укључен, Марјано Рахој му се пре неки дан у Бриселу поверио да ће реформа закона о раду, коју ће објавити у фебруару, изазвати генерални штрајк.

„Са дефицитом од осам одсто који вучемо од прошле године, ситуација је јако лоша, и ове године можемо да рачунамо на рецесију”, додао је Рахој.

Можда је уверен да из овако тешке ситуације може да се изађе само ако се додирне дно, и оно послужи као одскочна даска. Незапосленост у Шпанији достигла је 23 одсто, што је двоструко више од просека у Европској унији. Последње истраживање показује да је у 17 земаља еврозоне стопа незапослености на највишем нивоу откако је уведена заједничка монета.

И што се земље ЕУ више труде да смање свој дуг или бар цену новог задуживања, то је, како констатују аналитичари, све теже наћи посао. Посебно су угрожени млади људи. Шпанија држи рекорд: свака друга особа млађа од двадесет пет година нема посао. 

То ће, како се слажу многи, имати огромне дугорочне последице на друштво. Аутор књиге „Економија страха”, шпански аналитичар Хоаким Естефанија истиче да Шпанијом и осталим земљама у рецесији влада осећање несигурности и страха. Такву климу испровоцирала је аутономија економије која одлучујуће утиче на политичке потезе. Колективна сигурност коју пружа демократија потпуно је угрожена „политичком импотенцијом”, закључује овај аутор, који ову зиму проглашава за сезону страха.

Поједине стјуардесе остале су у униформама „Спанера”, са путницима у Мароку. Друге је вест да је „Спанер” престао да лети затекла у Истанбулу. Немају коме да се пожале, а није чак јасно ни како ће добити папире да су отпуштене, кад службе „Спанера” не раде. И сви остали који се још држе на каквом таквом послу – страхују да им се исто не догоди.

-------------------------------------------------

Рекордна стопа незапослености

Брисел – Стопа незапослености је у седамнаесточланој еврозони у децембру износила је рекордних 10,4 одсто, једнако као и у новембру, показали су јуче прелиминарни подаци Евростата, агенције Европске уније за статистику, преноси Танјуг. Стопа незапослености у зони евра је изнад нивоа од десет одсто већ осам месеци заредом. Процењује се да је у децембру без посла у еврозони било укупно 16,46 милиона људи или 20.000 више у односу на претходни месец.