Budne oči Pekinga: zadužen za bezbednost pred dolazak predsednika SAD Foto AFP

Američki predsednik Barak Obama danas stiže u prvu posetu Kini, treću stanicu (posle Japana i Singapura) na azijskoj turneji. „Dolazim kod partnera, ali i rivala”, izjavio je u intervjuu Rojtersu.

Obama je upozorio i na mogućnost „ogromne zategnutosti” u odnosima dve najmoćnije svetske ekonomije, ukoliko se ne koriguje finansijska neravnoteža. Sjedinjene Američke Države su, naime, u ogromnim dugovima i njihovi najveći zajmodavci su upravo Kinezi koji poseduju američke obveznice u vrednosti od najmanje 800 milijardi dolara.

Na drugoj strani, kineska ekonomija uglavnom počiva na izvozu i američko tržište je tu odigralo veliku ulogu. Ukoliko se govori o rivalstvu između Amerike i Kine, u smislu da je rival neko koga želite da oslabite, u njihovom slučaju postoji opasnost da istovremeno i sami sebi naškode.

Ako bi dolar pao, recimo, to bi imalo katastrofalne posledice i po Kinu koja poseduje mnogo novca u dolarima. Analitičari smatraju da je ta neuravnoteženost – prevelika američka potrošnja i krediti, podsticani agresivnom kineskom izvoznom strategijom i kupovinom američkih obveznica – najveći uzrok ekspanzije i kasnijeg potonuća globalne ekonomije.

Američki trgovinski deficit s Kinom iznosio je 103 milijarde dolara u prvoj polovini ove godine. Do kraja 2009. ova cifra će se neumitno duplirati.

U situaciji kad najveća zemlja u razvoju, Kina, ima u trgovini s najbogatijom zemljom sveta, Amerikom, ogroman suficit, postoje dva tumačenja američko-kineskih ekonomskih odnosa.

Prema prvom, dve privrede se toliko prožimaju da podsećaju, uprkos istovremenom nadmetanju, na spoj sijamskih blizanaca, u kojem je Kina, zbog jeftinije radne snage, konkurentnija, osobito na tržištu robe široke potrošnje, dok su SAD superiornije u visokoj tehnologiji.

Po drugom tumačenju, dve zemlje žive u „ravnoteži straha od ekonomskog terora”. Kao što su nekad, u vreme Hladnog rata, SAD i Sovjetski Savez živeli u ravnoteži straha zbog moguće upotrebe velikih nuklearnih arsenala, tako su sada američko-kineski odnosi predodređeni na stabilnost zbog opasnosti od uzajamnog finansijskog uništenja.

Tvorci ove teorije su nesumnjivo imali u vidu da je Kina svoj privredni razvoj, kao i svoju nacionalnu valutu, juan, vezala za dolar, a da SAD, istovremeno, svoj državni budžet finansiraju iz kineskih deviznih rezervi (vrednih 1,5 biliona dolara, odnosno 1.500 milijardi dolara), čiji je veliki deo deponovan u trezorima Federalnih rezervi SAD.

Interesi su toliko isprepletani da dve zemlje ili zajedno napreduju ili zajedno tonu, slažu se stručnjaci.

Nije preterano reći da će istorija sveta naredne decenije velikim delom zavisiti od američko-kineskih odnosa. Kako će jedina velesila – SAD i nova sila na pomolu – Kina, uspeti da poštuju svaka svoju ulogu, videće se veoma brzo. Kao i kome će se privoleti Rusija.

Kineski izvori tvrde da se Vašington malo uljuljkao u uverenju da je Rusija ponovo na američkoj strani. Ruski premijer Vladimir Putin kao da je to potvrdio kada je prošlog meseca posetio Kinu: Americi je poslao diskretnu poruku da Rusija ima i drugu opciju.

Kina ističe da Americi želi da bude prijatelj, a ne potencijalna pretnja američkim interesima ili američki neprijatelj, kakvim je još smatraju neki „jastrebovi” u Pentagonu i Kongresu.

Severna Koreja, posle sopstvenog priznanja da razvija nuklearni program, uprkos američkim upozorenjima, biće takođe test uzajamnog poverenja između Kine i SAD u razgovorima američkog predsednika Obame i kineskog lidera Hua, ali verovatno mnogo manji nego što se donedavno verovalo.

S Kine je nedavno otklonjena sumnja da je ona ta koja eventualno snabdeva Severnu Koreju nuklearnom tehnologijom (sumnjiče se unajmljeni ruski naučnici i čak Pakistan).

Naravno, kao uvek u kinesko-američkim razgovorima na najvišem nivou, pitanje Tajvana biće nezaobilazno. Kina insistira da SAD, sledstveno bilateralnim sporazumima, ne naoružava Tajvan.

Kina smatra Tajvan delom svoje teritorije po formuli „jedna zemlja – dva sistema”, iako Vašington Tajvanu prodaje najsavremenije oružje. „Tajvan je najosetljivije pitanje u odnosima Kine i SAD”, ističe zvanični Peking.

Vašington već godinama optužuje Peking za nepoštovanje i ograničavanje ljudskih prava, dok Kina to uporno odbacuje uz tvrdnju da SAD imaju najviše zatvorenika u svetu.

Svet je već navikao da u Kini, kad sevnu varnice između Vašingtona i Pekinga, vidi jedinu svetsku silu koja će jednog dana moći da se suprotstavi Americi i na ekonomskom i na vojnom planu.

Zasad, ipak, preovlađuje zajednički interes: pri ogromnom trgovinskom obimu, koji se meri stotinama milijardi dolara, učtiv odnos Kine i SAD je postao neminovnost.