Специјално за „Политику”

Шангај – Последњих десет дана трајања Светске изложбе у Шангају „Експо 2010”, која је затворена прекјуче, у павиљону Србије представљен је наш чувени научник и проналазач, Никола Тесла, кроз поставку Музеја Николе Тесле. Био је то добар потез организатора, права посластица на крају.

Прошлог уторка, 26. октобра, забележена је највећа дневна посета нашем павиљону у овом месецу. Посетило га је више од 25.000 људи, а истога дана постављен је још један рекорд. О конференцији за новинаре, посвећеној Тесли и његовом музеју, објављено је више од 40 прилога у кинеским медијима.

На конференцији је говорио Владимир Јеленковић, директор музеја, а његово излагање и филм о Тесли изазвали су прегршт питања више него знатижељних кинеских новинара.

Госпођица Лу Лиу, пи-ар менаџер павиљона Србије за кинеске медије, заједно с вредним особљем нашег павиљона, пожртвовано је радила на припреми конференције и била њен медијатор. Према њеним речима, присуство бројних извештача је тим значајније јер су у павиљонима других, много већих држава, истовремено одржане сличне конференције, али су биле слабије посећене и по броју и по значају медијских кућа. Она нам је пренела своје сазнање да Тесла није ни приближно толико познат у Кини, изван научних кругова, колико је познат Томас Едисон. Зато је ова реакција медија поводом представљања Тесле у павиљону Србије, први корак ка његовој широј популаризацији у Кини.

У оквиру концепта под називом „Никола Тесла – човек ван времена”, била су изложена два радна модела, чувени високофреквентни трансформатор и „Колумбово јаје”, којим је Тесла пре 117 година, на Светској изложби у Чикагу, посвећеној 400. годишњици открића Америке, представио принцип обртног магнетног поља, на чему је заснован рад његовог индукционог мотора.

На неколико паноа су на кинеском и енглеском језику, уз копије оригиналних фотографија и других докумената, биле приказане и основне чињенице из Теслиног живота и стваралаштва. У централном делу павиљона емитован је за ову прилику посебно начињен филм – тродимензионалне анимације и савремена примена најзначајнијих Теслиних патената.

У сталној поставци нашег павиљона, од почетка Светске изложбе, био је представљен на инвентиван начин још један великан српске науке, Милутин Миланковић.

Србија је наступила у такозваном кварту „Европа С” где су и павиљони Шпаније, Француске, Швајцарске, Пољске, Монака и Белгије (која је уједно представљала и ЕУ), дакле, у друштву чланица ЕУ. Далеко богатије, ове земље су имале веће и амбициозније уређене павиљоне, у које су уложиле и много више средстава.

Упркос томе, анкете и анализе објављене на сајту „Експо 2010” и у бројним медијима, показују да је павиљон Србије изузетно добро оцењен. До затварања изложбе, посетило га је око 3.260.000 људи, а поставку посвећену Тесли видело је више од 200.000 посетилаца. Они су стрпљиво чекали у редовима да би обишли наш павиљон.

Додајмо да је прошле суботе достигнут и планирани број посетилаца на „Експо 2010” од 70 милиона, што је апсолутни рекорд досадашњих светских изложби.

Као специјални извештач „Политике”, овај потписник, иначе помоћник директора Музеја Николе Тесле, сведочи и о ономе што се званично не бележи. Наш павиљон је на несумњиво ушао у ред „најтактилнијих” и „најфотогеничнијих”, јер посетиоце посебно привлачи и његова спољашност, тачније материјал којим су обложени зидови, нека врста разнобојних пластичних гајбица. Оне су основни елемент облоге зидова и представљају делиће ткања пиротског ћилима, што је дало ефектан визуелни идентитет нашем павиљону.

Зато је он, у поређењу са другим павиљонима, био најомиљеније место за фотографисање, нарочито младих. Тај феномен или виртуелни албум фотографија, може се назвати – „Кинези на Српском зиду”.

Цео Шангај, као и сам простор „Експо 2010”, током ноћи личе на једну огромну осветљену јелку. Тешко је описати ту величанствену игру светла и колико је инвенције, труда и разних врста расветних тела употребљено за ову светлосну симфонију, којој је и Тесла тежио, нарочито у пројектима фонтана.

Додајмо да је и једна од првих радио станица била инсталирана баш у Шангају, те да је 2003. у овом мегаполису пуштен у промет супер брзи воз који левитира захваљујући примени Теслиних изума из области електромегнетских технологија.

Шангајским улицама, тачније тротоарима, језде бивши бициклисти, а сада возачи велосипеда на електрични погон. За разгледање Светске изложбе посетиоцима је на располагању био отворени комби, такође на електрични погон, а да не говоримо о чудесима заснованим на Теслиним патентима и изумима, која су била заступљена у опреми и програмима свих павиљона.

У мноштву текстова посвећених шангајској изложби најчешће се спомиње Колумбијска изложба у Чикагу 1893. године. Као њен највећи допринос, изричито се наводи управо електрификација те изложбе и значај подухвата Николе Тесле за даљи развој човечанства.

И овде, у Шангају, Тесла је свеприсутан, не само преко његовог успешног представљања од стране Музеја Николе Тесле, већ и у свакодневици. Очигледно је да визионарство Тесле стално добија нове потврде и просто привлачи људе који траже нове изазове и инспирацију у његовом огромном опусу, који још увек није изучен, нити је схваћен и прихваћен до краја.

Зато је од врло великог значаја да се свим расположивим ресурсима настави започети продор Николе Тесле, преко наступа његовог музеја, у најмногољуднију земљу света, јер је Кина поново показала да је изванредан домаћин и да у свом изузетном развојном циклусу нештедимице улаже у све што може да побољша и унапреди живот људи и очување природе.

Био је то и основни смисао прегнућа самог Николе Тесле.