Западна Африка и Балкан постали су царство кријумчарења јужноамеричког кокаина, наводи се у јуче објављеном извештају Међународног одбора за контролу наркотика (ИНЦБ).

Цене наркотика и даље ће падати, тврди ИНЦБ, осим ако снабдевање не буде смањено. Најважније је, каже Годсе, да испоруке кокаина и осталих врста дроге буду прекинуте и заустављене.

Извештај каже да су главни јужноамерички произвођачи кокаина, у Колумбији, Перуу и Боливији одустали од својих устаљених путева кријумчарења преко Кариба и у северног Атлантика, да би избегли америчке и британске поморске патроле.

Кријумчари циљају на земље са „слабим структурама влада које имају ограничена овлашћења да се одбране од трговине дрогом и њених последица као што су корупција и наркоманија”, упозорава ИНЦБ.

Балкан, традиционално коришћен за кријумчарење хероина из Авганистана и централне Азије у западну Европу, сада је све више пут за снабдевање Европе кокаином.

Залихе кокаина формирају се у западној Африци одакле се кријумчари у Европу, или директно или преко Балкана, наводи се у извештају.

Европа је друго по величини тржиште кокаина у свету. Кријумчарење кокаина преко источноевропских земаља знатно се повећало током протеклих неколико година.

Укупна количина кокаина заплењеног у источној Европи драматично се повећала у 2007, првенствено захваљујући количини од 480 кг коју су открили македонски царински службеници, наводи се у извештају.

Жетва авганистанског опијума била је мања 2008. због настојања међународне заједнице да убеди узгајиваче да се преоријентишу на узгајање других усева, али је и поред тога друга по величини у свету, стоји у извештају тела УН.

Иако је површина засађена овим усевом смањена за једну петину, бољи приноси показују да је производња пала за само шест одсто на 7.700 тона, за разлику од рекордних 8.200 тона регистрованих у 2007. После више од седам година од америчке инвазије на Авганистан, ова земља и данас узгаја преко 90 одсто светске производње илегалног опијумског мака, извора хероина.

Лоше обезбеђење и корупција највеће су препреке у борби против авганистанске трговине дрогом. Авганистански званичници трговцима дрогом дозвољавају да раде и не кажњавају их, а они који се устреме на трговину опијумом ризикују сопствени живот, стоји у извештају тела УН. Тако је прошле године 78 званичника који су покушавали да искорене усеве опијума убијено, што је шест пута већи број од оних ликвидираних у 2007.

Хероин доступан на илегалним тржиштима у Европи потиче из Авганистана, а овде стиже дуж једне од две главне руте: балканским путем, или такозваним Путем свиле, преко централне Азије у Руску Федерацију, а онда у европске земље. Такозвани северни балкански пут пролази кроз Турску, Бугарску, Румунију, Мађарску и Аустрију и чешће је коришћен током 2007. када је заплењено више од 2,5 тона хероина. Јужни балкански пут, који води кроз Грчку, Албанију и Македонију до Италије много је мање коришћен 2007. него претходних година.

Како се наводи, илегално узгајање канабиса регистровано је у многим земљама западне Европе (Немачка), источној и централној Европи (Албанија, Црна Гора, Молдавија, Србија, Македонија, Украјина). Каже се да извештаји из Албаније указују на то да се канабис узгаја на државном земљишту. Европа је такође регион са највећим илегалним тржиштем смоле канабиса.

Марихуана је дрога која се највише користи у Европи – пробало ју је око 71 милион људи између 15 и 64 године, а око седам одсто је „траву“ или „ганџу“, како се назива на улици, користило током прошле године.

Сања Стијовић

-----------------------------------------------

Сто година контроле

За неколико месеци међународна заједница прославиће 100 година међународне контроле дроге.

Пре сто година супстанце које су данас под међународном контролом биле су коришћене без икакве контроле. Употреба опијата само у Кини процењивала се на више од 3.000 тона еквивалентних морфијуму, што је далеко више од данашње глобалне потрошње легалних и илегалних дрога.