Брисел, Мадрид – Дужничка криза зоне евра ударила је јуче поново у срце Европе упркос убедљивој победи шпанских конзервативаца посвећених оштрим мерама штедње, јавља Ројтерс.
Шпански социјалисти су пета влада унутар блока 17 чланица јединствене европске монете која је ове године пала због дужничке кризе. Претходно се то догодило Португалији, Ирској, Италији и Грчкој.

Апсолутна парламентарна већина Народне партије десног центра Маријана Рахоја није међутим смањила забринутост финансијских тржишта алармираних недостатком ефективних мера како би се зауставили поремећаји на тржишту државних обвезница.

„Криза удара у темеље еврозоне, Око тога не траба да имамо илузије”, каже комесар ЕУ зa економију и монетарне послове Оли Рен.

Он брани политику стезања каиша ЕУ коју критичари нападају због заустављања раста и повећане незапослености.

 „Стратегија раста једноставно не може да се гради на акумулирању нових дуговања, у време када тржишта стављају под знак питања капацитет сервисирања постојећих дугова”, рекао је Рен у Бриселу. „Нико не може да присили стране кредиторе да позајмљују више новца, уколико у то немају поверења.”

У Грчкој, почетној тачки тржишних потреса који се осећају широм света, продужена политичка натезања бацају сенку на напоре технократског премијера да код европских лидера обезбеди фондове спасавања.

Рејтинг агенција „Мудис” упозорава да раст каматних стопа на дуговања француске владе и перспективе смањивања привредног раста могу да буду негативне по кредитни рејтинг Француске.

Представник за штампу француске владе саопштио је јуче да Париз неће наметнути трећи пакет буџетских уштеда, упркос притиску тржишта због растућих трошкова кредита.

Високи руководилац Голдмана Сакса изјавио је да је криза европске економске и монетарне уније достигла тачку на којој „велике одлуке треба донети веома брзо”. Холандски министар за финансије и даље не искључује могућност распада еврозоне.

У Италији, нови премијер Марио Монти, који је прошле недеље лако добио поверење оба дома парламента, могао би да се суочи са тешком борбом да обезбеди подршку оштријим мерама штедње или либерализације коју Силвио Берлускони није добио.

Европска комисија ће у среду предложити много оштрије контроле буџета, али без закључака или сугестија које треба одабрати.

Мађарска је у међувремену„из предострожности” од Међународног монетарног фонда затражила финансијску помоћ, а исти захтев упућен је и Европској комисији. „ММФ је добио захтев мађарских власти за могућу финансијску помоћ. Власти (у Будимпешти) послале су сличан захтев и Европској комисији”, наводи ММФ. Мађарска ће сваку помоћ ММФ-а и ЕК сматрати као помоћ „из предострожности”, пише у саопштењу.