Либијски рат лажима

„Лично знам да су се српски плаћеници борили у Бани Валиду, Сирту и Саби”, изјавио је за загребачки „Вечерњи лист” Хасан Хајдар Дијаб, извештач тог листа из Либије, додавши „да је од свих страних плаћеника који су се борили на страни Гадафија највише оних из Србије и Хрватске”.

Не знам је ли уважени колега Дијаб лично пребројавао све плаћенике, па тако зна којих има највише, да ли су му они сви одмах по команди показали пасоше и путовнице, или је већ по физиономији човека закључивао ко су балканска браћа по оружју, а ко остала братија.

Како он то лично зна да су се у Бани Валиду и Сирту борили страни плаћеници из Србије и Хрватске, када борби у Сирту и око Сирта још није ни било, када страних новинара у Сирту нема и када ни један страни новинар још није ни ушао у Бани Валид, јер су се побуњеници само приближили Бани Валиду и онда одмах и повукли? 

И колега Хасан Дијаб је са удаљености од десетак километара лоцирао и препознао српске и хрватска плаћенике у Бани Валиду? То се зове истраживачко новинарство.

У изјави за хрватске електронске медије извештач „Вечерњег листа”, Либанац, на прилично немуштом хрватско-српском језику каже да је он од побуњеника сазнао да су у Мисурати побуњеници стрељали 12 српских и девет хрватских држављана, али да он то није лично и видео.

Дакле, верује побуњеницима, који су неколико пута већ саопштавали како су заробили три Гадафијева сина. А синови у Алжиру и у Нигеру.

Да цела прича о теми балканске браће по оружју буде веселија и веродостојнија неки наши медији имају и ексклузивну изјаву побуњеничког команданта у Мисурати Абдел Азиза Мадинија, који наводно тврди „да су плаћеници за рачун Гадафија стизали преко Туниса и преко мора директно у Либију”.

Невероватно, копнени пут до туниско-либијске границе контролише туниска војска, четири чек-поинта су на путу од Џербе до Рас Џедира, на сваком је строга контрола докумената свих путника, па и новинара.

Побуњенички вођа из Мисурате каже „да су плаћеници Гадафија стизали и преко мора”? Чиме су то стизали, подморницама? Америчка Шеста флота и остали бродови НАТО-а, хеликоптери и извиђачки авиони, сателити, све то контролише целокупан акваториј испред Либије. Када је стотинак Гадафијевих бораца 20. августа, када је и почео завршни напад НАТО-а и побуњеника, покушало да из заузете Завије побегне некаквим старим бродом пут Триполија, брод су авиони НАТО-а одмах потопили.

Но, Мадини иде и даље у својим тврдњама, а наши медији то ревносно преносе, „како је много Срба снајпериста било у Гадафијевим специјалним јединицама, а на почетку ратовања било је и српских пилота који су учествовали у бомбардовању Бенгазија”.

То што српски пилоти не знају да пилотирају авионима Су-24, „мираж”, миг-23 и миг-25, није ни важно. Важни су снајперисти, другим речима, чим се Србин роди уместо звечке тутну му у ручице снајпер, јер су Срби снајперска нација!

То што сваки Арапин из Египта, Алжира, Судана, Сирије може да буде одличан снајпериста, то нема везе. То што Арапи физички личе једни на друге, што се лакше уклапају у околину, нема везе. Јер, има Срба и Хрвата који личе на Арапе, а сваки Србин и Хрват у Либији зна и енглески и арапски, или има стално поред себе преводиоца који му казује шта да гађа. Наравно, из снајпера.

Врхунац приче јесте откриће једног нашег медија који доноси светску сензацију: да су плаћеници из Србије отишли у Либију да се боре за Гадафија преко америчке приватне компаније „Блеквотер”.

Наш медиј, истина каже да „Блеквотер” ради за америчку владу, али тврди „да је та компанија одвела српске плаћенике у Триполи и Мисурату”. Испада да је компанија, која директно ради за Пентагон, одвела плаћенике човеку којег управо Пентагон свакодневно бомбардује авионима и крстарећим ракетама. О овоме би Пентагон морао да отвори хитну истрагу, јер му раде иза леђа.

Наравно, у ери приватизације ратовања могуће је да неки Србин и неки Хрват буду и на ратишту Либије, али то су индивидуалци који имају пасош, или путовницу, али државе Србија и Хрватска са њиховим боравком тамо немају никакве везе. Њихов је избор хоће ли отићи у Тунис на летовање, или ће продужити у Либију у ратовање.

Када је Београд својевремено упитао Вашингтон како су то 900 америчких држављана из Њујорка, албанског порекла, стигли на Косово да се почетком 1999. боре за ОВК као „Атлантска бригада”, одговорено је „да су амерички држављани прво отишли у Албанију на летовање”. После, мало залутали преко границе.

Зашто побуњеници, односно нове власти у Либији инсистирају на причи о српским и хрватским плаћеницима који су се тукли за Гадафија? Пре свега, да би се некако направио баланс у том сукобу, јер НАТО је директно ратовао за побуњенике, а плаћеници за Гадафија. Кога је најлакше оптужити за ту плаћеничку работу, кога је најлакше медијски искористити, шта ће медијски најбоље одјекнути? Па бивши Југословени, јер Гадафи је био велики пријатељ СФРЈ и Тита, и то сви знају.

О пријатељству Саркозија, Блера и Берлусконија са пуковником, ма ко ће о томе да пише у западним медијима.

Медијски и пропагандни рат у Либији и око Либије достигао је врхунац. Од лажног Зеленог трга у Триполију, а заправо направљеног од картона у Катару, што је емитовала ал Џезира, до неколико пута поновљене глупости у нашим медијима „да је Гадафијева жена Сафија, рођена Фаркаш, из Мостара и да се Гадафи школовао у Мостару”.

Гадафи се никада није школовао у Мостару, он је завршио британску војну академију Сендхерст, његова жена Сафија је из села Бејда у брдима изнад Бенгазија. Прво што су урадили побуњеници из тог подручја на почетку рата јесте да су упали у то село, опљачкали и запалили јој родну кућу. А у Србији је Сафија и даље из Мостара...