Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, februara – Na prvim stranama i u udarnim terminima su i dalje politika i Obama, ali svakodnevni informativni koktel koji ovdašnji mediji serviraju naciji ima i druge sastojke. Slede tri primera koji su prošle nedelje držali (i pomalo golicali) pažnju.

UBISTVO SA PREDUMIŠLJAJEM: Publika je već bila na svojim mestima očekujući uobičajenu zabavu sa orkama, „kitovima ubicama” (koji su ustvari džinovski delfini) u akva parku „Morski svet” u Orlandu, na Floridi. Ali predstava je trajala kratko – i pamtiće je dok su živi.

Počela je mimo scenarija: Don Brenšo (40) trener ovih stvorenja, tek je zakoračila u ogromni bazen-akvarijum, kad ju je „Tili”, najveći od tih kitova, zgrabnio za kosu i odvukao u dubinu. Posle nekoliko dugih minuta na površinu je isplivalo njeno beživotno telo, udavljeno i izlomljeno.

Ovo se zbilo u sredu – i podstaklo debatu kako o uzrocima ove tragedije, tako i o zverima zabavljačima. I o tome treba li ubici, kitu teškom pet tona, odmah presuditi (pogotovo što mu se pripisuju još dve slične nesreće), ili ga samo vratiti tamo odakle je još 1983. uhvaćen – u beskrajno plavetnilo Atlantika.

Ovde nije retkost da su kućni ljubimci i zabavljači šimpanze, aligatori, pitoni, pa čak i panteri, kojima iznenada proradi instinkt pa se ustreme na svoje vlasnike ili trenere, posle čega budu hitno likviddirani. Ali veliki morksi sisari su nešto drugo, argumentuje se ovih dana. Inteligentna, premda u biti divlja stovrenja koja su prinuđena da žive u prostoru koji im je prirodan kao kad bi čovek živeo u kadi. I da za hranu izvode trikove koji im nisu svojstveni u prirodi.

Ali pojedini morski biolozi smatraju i da je orka je isuviše inteligentna da bi napala instinktivno, što znači da je ovo bilo „ubistvo sa predumišljajem”. Drugi pak smatraju da je kit samo hteo da se poigra – na svoj način.

Kako god bilo, smrtna presuda je malo verovatna, između ostalog i što je „Tili” glavna atrakcija ovog akva parka, otac 13 potomaka i što će posle ovoga biti još veća atrakcija. Park je inače privatno preduzeće koje postoji – radi profita.

U KREVETU SA SUDIJOM: Pažnju je plenila još jedna priča o neizvršenoj smrtnoj presudi, ali sa nesvakidašnjim obrtom.

Izvesni Čarls Hud je naime već 20 godina u „ćeliji smrti” jednog zatvora u Teksasu, čekajući na pogubljenje zbog ubistva bračnog para u čijoj je kući živeo.

Izvršenje kazne je međutim odlagano žalbama njegovih advokata i njihovim nastojanjima da dokažu kako suđenje nije bilo fer, jer su tužilac i sudija u Hudovom procecu bili „u sukobu interesa” – u vanbračnoj ljubavnoj vezi.

Tužilac Tomas Konel i sutkinja Verla Holand su to priznali još 2008, branivši se da je njihova afera bila kratka i da je završena tri godine pre pomenutog suđenja. Apelacini sud je zato prošlog septembra odbio zahtev za novo suđenje, ali je slučaj potom dospeo do Vrhovnog suda, u žalbi koju je svojim potpisima poduprlo desetak bivših sudija i stručnjaka za pravnu etiku.

Vrhovana sudska instanca predmet još nije uzela u razmatranje, i po svoj prilici staviće ga ad-akta, jer je prošle nedelje žalbeni sud Teksasa ipak zaključio da nije bilo u redu što su tužilac i sudija bili zajedno u krevetu . Nije doduše to tako formulisao, već je uvio u oblandu da „porota nije imala sve informacije bitne za slučaj”.

Čarls Hud je tako napustio ćeliju smrti, a da li će uspeti da pred tužiocem i sudijom koji nisu u ljubavi dokaže da je nevin – videće se.

NAGA UMETNOST: Umetnička scena Njujorka je poznata po svojim ekstravagancijama, a najnovija je postavila delikatno pitanje gde je granica između umetničke vizije – i elementarne pristojnosti.

Elem, u izlogu jedne galeriju i Grinvič vilidžu već nekoliko dana je – jedna lepa naga žena.

Ona je ispred jedne okačene mreže načinjene od razičitih predmeta , uključujući tu i ajkuline zube, brojanice, i glinene lule. To, prema zamisli umetnice po imenu Megan Henford, u kontekstu nagog ženskog tela, pokazuje „povezanost energija”.

Prolaznici koji zastajkuju, majke koje okreću glavu svoje dece na drugu stranu, i policijske patrole koje samo usporavaju pred ovim prizorom, ali ne intervenišu, ne vide ništa drugo osim jednog u suštini erotskog i sa stanovišta javnog morala nedoličnog prizora. A to što policija ne inteveniše, kako u tektu u”Njujork tajmsu” kaže jedan sagovornik – samo je dokaz „da čak i policajci rado zure u naga tela”.