Према извештајима агенција

Вашингтон, Рим – Забринут да би Италија могла да буде следећа чланица зоне евра коју би захватила дужничка криза, Међународни монетарни фонд затражио je од Италије да „одлучно спроведе” мере како би смањила своју задуженост.

Колико је ситуација озбиљна указује и одлука италијанског премијера Силвија Берлусконија да у посету Београду у петак не поведе кључне министре економских ресора захтевајући да се хитно и детаљно позабаве решавањем дужничке кризе како би Италија избегла судбину Грчке и других „периферних” чланица еврозоне којима прети банкрот.

ММФ је у својој анализи оценио да је влада Италије можда превише оптимистична у погледу изгледа за економски раст земље.

„Директори (ММФ) су нагласили да је одлучно спровођење мера из тог пакета од кључног значаја, а неки од њих сматрају да би додатне мере штедње могле имати позитиван утицај на поверење тржишта”, указано је у саопштењу Фонда.

Експерти ММФ-а оцењују да италијански планови за реформу пореског система нису дорађени и да влада мора да учини више на подстицању економије. „Само ће одржив раст допринети смањењу бремена јавног дуга”, наведено је у саопштењу.

Према прогнози ММФ-а, италијанска економија ће ове године ојачати један одсто, према расту од 1,3 одсто у 2010.

Италијански министар финансија Ђулио Тремонти предложио је буџетске уштеде од 48 милијарди евра у наредном трогодишњем периоду. Циљ је да се буџетскидефицит сведе на нулу до 2014, са овогодишњих 3,9 одсто бруто националног производа.

Забринутост инвеститора за финансијску ситуацију Италије довела је у уторак до повећања приноса на италијанске десетогодишње обвезнице на 5,8 одсто, пре него што је јуче дошло до повлачења на 5,6 процената.

Аналитичари указују да је тај принос и даље близу нивоа на којима ће италијанска влада имати проблема да сервисира свој дуг који сада достиже више од 120 одсто вредности БНП-а.

Забринутост због све теже дужничке кризе у зони евра се настављанакон што је међународна агенција за одређивање кредитних рејтинга „Мудис” јуче снизила рејтинг ирског дуга на неинвестициони ниво, односно на статус „отпад”, уз образложење да постоје „растући изгледи” да ће тој земљи бити потребна још једна транша помоћ ЕУ и ММФ-а.

Ирска је, уз Грчку и Португалију, једна од три чланице еврозоне које су до сада добиле обилну финансијску подршку ЕУ и ММФ-а, у укупној вредности око 300 милијарди евра.

Тренутна кризна ситуација заправо је комбинација дужничких криза, са једне, и осетљивог банкарског сектора, са друге стране.

До краја ове недеље очекују се резултати „стрес-теста” који би требало да укажу на слабе тачке европских банака, како би оне могле саме да се реконструишу или буду реконструисане.

„Ригорозан ’стрес-тест’, праћен брзом акцијом тамо где је она потребна, основни је елемент нашег одговора на кризу и допринос заустављању тренутних турбуленција на финансијском тржишту”, изјавио је комесар ЕУ за економска питања Оли Рен.

Финансијски стручњаци кажу да је у току битка са временом и да је еврозони потребно да већ у следећим данима реагује и испоручи нови план за спасавање Грчке, како би се избегло да тржишна збивања измакну контроли, и да се ширење кризе убрза.