У опсежној операцији широм Турске, полиција је ухапсила 86 Курда који су осумњичени да имају везе са „сепаратистичком организацијом”, што преведено на језик службе безбедности значи терористичком Радничком партијом Курдистана (ПКК), која се бори за аутономију свог народа.

Снаге безбедности су касно јуче извеле ту акцију у десет провинција: од Истанбула на западу, до Вана на југоистоку земље због сазнања да припремају демонстрације поводом 11. годишњице хапшења лидера ПКК Абдулаха Оџалана, који се налази у затвору. Међу ухапшенима су и локални функционери једине прокурдске Партије мира и демократије.

Према извештајима које данас преносе истанбулски медији, неколико хиљада Курда су јуче у Стразбуру одржали демонстрације на којима су тражили слободу за утамниченог Оџалана.

Најновија акција потврђује да је летошња владина иницијатива о „историјом помирењу” са Курдима који у досадашњим борбама нису окрвавили руке, озбиљно доведена у питање. То се и могло очекивати после недавне одлуке Уставног суда да забрани Партију демократског друштва, једину прокурдску странку која је била заступљена у парламенту. После тога 20 посланика је „пребегло” у минорну такође прокурдску Партију мира и демократије, која се, ако је судити према најновијим хапшењима, већ нашла на удару власти. То је, иначе, шеста курдска странка која је досад забрањена у Турској.

Најновија акција полиције уследила је само неколико дана пошто је, на чуђење многих у земљи и свету, на 21 годину затвора осуђен курдски новинар Озан Килич. Он је проглашен кривим само зато што је у свом листу „Азадија велат” објавио неколико текстова у којима је бранио бившег лидера ПКК Оџалана, кога иначе већина Турака – за разлику од Курда – доживљава као непријатеља земље број један. За њего име се везује смрт скоро 40.000 припадника снага безбедности, герилаца и цивила, колико их је страдало од 1984. године, када је почела оружана борба за већа права и слободе. У Турској има око 12 милиона Курда, што ће рећи сваки шести становник земље је припадник тог народа.

Абдулах Оџалан (61) је ухапшен тачно пре једанаест година у Најробију у сарадњи са агентима Мосада и ЦИА. Он је у међувремену осуђен на смртну казну, али му је она, због промене параграфа у кривичном закону, преиначена у доживотну робију. Све до краја прошле године, он је био једини осуђеник у затвору на малом острву Имрали, у Мраморном мору. Та нечувена усамљеност је, кажу, озбиљно угрозила његово здравље. Под притиском међународне јавности изолација је недавно прекинута: њему сада „праве друштво” петорица осуђеника, са којима, у дворишту казамата, може да се виђа 60 минута дневно.

Оџаланови адвокати, као и његове присталице, упорно тврде да су нови услови за издржавање казне сада још гори него што су били у протеклих једанаест година. Он је, наводно, у ћелији од само неколико квадратних метара, у којој практично не може да се окрене. У Министарству правде то демантују.

Затвор на острву Имрали је прошлог месеца посетила делегација европског Комитета за борбу против тортуре, како би на лицу места проверила те оптужбе. Њен извештај се ускоро очекује.

В. Лалић