Од нашег дописника

Москва, 11. марта – Председник Русије Дмитриј Медведев обавестио је, преко телефона, свог америчког колегу Барака Обаму да неће журити с потписивањем новог уговора о смањењу арсенала стратешког наоружања који треба да замени СТАРТ-1 чији је „рок трајања” истекао 5. децембра прошле године.

Иако су током преговора обе стране у више наврата изјављивале да се њихови ставови све више приближавају, па је у једном тренуту чак израчунато да је 97 процената договора усаглашено, очигледно је да се у преостала три посто налазе најспорније теме. Ситуација се додатно погоршала када су објављени амерички планови о постављању ракета у Румунији, а можда и у Бугарској која се, за сада, сама кандидовала за полигон америчке војске.

Детаље телефонског разговора два председника (највероватније од 24. фебруара) објавио је Вашингтон истичући разочарање Обаме који је „када је спустио слушалицу схватио да ставови нису тако блиски и поново послао преговараче у Женеву”. Према тексту објављеном у „Њујорк тајмсу”, Медведев је покренуо питања која захтевају додатну анализу.

Судећи по изјавама руских војних стручњака, Американцима је предложено да се обавежу да неће деловати без договора са Русијом, тј. да ће заједно са Москвом процењивати опасност, саслушати извештаје које ће припремити стручњаци обе земље у оквиру механизма заједничке оцене опасности, и тек на основу тога доносити одлуке о постављању противракетне одбране. Москва такође инсистира да се се о питањима америчке ПРО разговара тек после потписивања новог договора о смањењу арсенала стратешког наоружања.

Успоравањем преговора Русија изражава незадовољство чињеницом да САД покушавају да инсталирају своје ракете у Европи без договора са Русијом, иако су се два председника раније већ договорила о заједничкој процени опасности и заједничком деловању. Преговори са Румунијом, а можда и са Бугарском, вођени су без знања Москве. Дмитриј Рогозин, представник РФ у НАТО, изјавио је у више наврата да његова земља сматра да ће америчке ракете бити уперене против ње и да ће адекватно одговорити.

Тако основни проблем, који ће очигледно бити тешко превазићи, остаје инсистирање Русије да се одбрамбено оружје веже за офанзивно. Иако су се недавно почеле појављивати информације да ће Русија можда пристати да потише уговор у коме неће бити истакнута та веза, руски министар иностраних послова Сергеј Лавров је ових дана поновио да ће у новом договору „у правној, обавезујућој форми бити истакнута веза између одбрамбеног и офанзивног стратешког наоружања”. Преведено на „обичан” језик то значи да ће, ако САД буду постављале своје одбрамбене ракете било где у Европи, Русија на њих одговорити својим искандерима.

Упркос томе, обе стране се надају да ће договор бити потписан до 12. априла, када се у Вашингтону одржава годишња конференција о атомској безбедности на којој се сумирају резултати рада претходне године. Зато је на девету рунду преговора, започету пре два дана у Женеви, Обама послао појачану делегацију са Елен Тошер на челу, замеником државног секретара, којој ће „логистичку подршку” дати Хилари Клинтон на састанку са Сергејем Лавровом у Москви.

За обе стране је важно да се нови СТАРТ потпише пре априлског самита јер ће му присуствовати Обама и Медведев, па би неуспех преговора значио и за њих потпуни фијаско, тврде аналитичари. Нови СТАРТ је заправо само „дорада” споразума који су 2002. године потписали Путин и Буш. Тада две стране нису успеле да се договоре о правилима бројања бојевих глава, систему контроле, ограничавању броја носача ракета… Поставља се питање о каквом се „ресетовању” односа између две земље говори ако ни после осам година та питања не могу бити решена.