Šefica nemačke vlade Angela Merkel uputila je uznemirujuću poruku evropskim partnerima uoči samita EU u Briselu, posvećenog dužničkoj krizi, uspostavljanju zajedničke fiskalne politike i neophodnosti političkih reformi.

„Zajedničkih evroobveznica neće biti – dok sam živa”, rekla je kancelarka na sastanku sa odbornicima koalicionih liberala, a iz stranačke centrale je izjava prosleđena agencijama i medijima.

Odbijanjem „svake pomisli” na uvođenje evroobveznica, koje se smatraju značajnim instrumentom za izlazak iz krize, Merkelova je pre početka samita, i rasprave, dovela u pitanje realizaciju plana o novim finansijskim strukturama Unije koju su predstavili predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropskog saveta Herman van Rompaj, šef evrozone Žan-Klod Junker i šef Evropske centralne banke Mario Dragi.

Planom takozvane ekspertske četvorke predviđa se stavljanje banaka pod direktni nadzor Brisela, direktno odobravanje finansijske pomoći iz fonda Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM) ugroženim bankama, a na osnovu odluke kontrolne komisije Brisela... Predlaže se osnivanje fonda za sanaciju dugova, a planirano je da se državama i njihovim nacionalnim bankama dozvoli novo zaduživanje samo uz saglasnost svih članica evrozone. Predlaže se i hitno uvođenje novih poreza i poreskih izmena, od zajedničke takse na finansijske transakcije, do usklađivanja poreza na dobit.

Samo nekoliko sati kasnije, pred jučerašnji odlazak u posetu francuskom predsedniku Fransoa Olandu, Merkelova je svoje „ne dok je živa” ublažila izjavom: „Političko srastanje EU preduslov je za potonja razmišljanja na temu preraspodele duga ugroženih nacija na sve članice”.

Zaokret nemačke kancelarke naišao je na komentar u berlinskim kuloarima: „Odlaže li čelična ledi (Merkelova) vilhelminski šlem, znak prepoznavanja nekadašnjih nemačkih careva i kancelara Bizmarka, ili je reč o režiranoj, političkoj pantomimi?”

Imajući u vidu da se Merkelova oštro suprotstavila većini reformskih predloga, a da u ovom trenutku istrajava samo još u odbijanju uvođenja evroobveznica, analitičari pretpostavljaju da je glavni motiv nemačke kancelarke – tvrđenje pazara.

Stavljajući do znanja da vlada u Berlinu neće pristati na bilo kakve ustupke prezaduženim članicama evrozone, niti na kompromise koji bi podrazumevali izmene Fiskalnog pakta o budžetskoj disciplini, Merkelova se usprotivila, kako je rekla, ekonomskom ujedinjenju EU pribojavajući se da će lavovski deo troškova budućeg jedinstva platiti Berlin.

„Plan četiri gospodina (Baroza, Van Rompaja, Junkera i Dragija) ne obuhvata pitanje uspostavljanja političkog i ekonomskog balansa – formulisan je, ne bi li se dugovi pojedinih država što pre i brže preraspodelili na sve članice evrozone”, rekla je ona na sastanku sa poslanicima Demohrišćanske unije iza zatvorenih vrata.

Poznavaoci situacije ističu da bi, pri ocenjivanju stavova i orijentacije Berlina, ali i taktike nemačke kancelarke, politiku nemačke vlade trebalo posmatrati kroz prizmu prividno suprotstavljenih stavova Merkelove i ministra finansija Volfganga Šojblea. „Dok Merkelova nastupa kao zaštitnik (usko)nacionalnih, dakle nemačkih interesa, Šojble se zalaže za hitno usvajanje mera koje bi dovele do političkog i finansijskog ujedinjenja EU.”

U zbiru komentara vodećih nemačkih političkih medija ističe se da je ovakva „agitacija” na dva koloseka dogovorena ne bi li se stvorio dodatni prostor za manevre u pregovorima sa evropskim partnerima. Ovakva „taktika sa dva lica”, navodno, osmišljena je i kao adut u predstojećoj predizbornoj kampanji na saveznom nivou – izbori su raspisani za jesen 2013. godine, a kampanja bi, ranije nego ikada pre, trebalo da otpočne već ove jeseni...

„Ovakvim manevrima, usmerenim na ostvarenje kratkoročnih ciljeva, Berlin se poigrava sudbinom kontinentalne zajednice, od čijeg prosperiteta zavisi i sudbina (u smislu budućeg razvoja) Nemačke, pre svega njenog standarda”, ističe uvodničar hamburškog „Cajta” Harald Šuman.

Šumanovu kritiku indirektno su podržali vodeći nemački analitičari, ističući da je Merkelova isuviše kasno uvidela da budućnost Evrope leži u političkom ujedinjenju. „Nadajmo se da za tu uviđavnost nije ili neće biti prekasno”, zaključuje „Cajt”.