Од нашег специјалног извештача

Париз – Од Тулуза до Париза, растојање од хиљаду километара, можете клизећи по шинама прећи за мање од три сата. Ериберт Дијарте, директор „Алстома” за југоисточну Европу, Блиски исток и Африку, француског конгломерата са 85.000 запослених, каже да у „не тако далекој будућности” Србија може да се повеже са Европом истим таквим возовима.

Дијарте, по пореклу Мексиканац, који је испред „Алстома” задужен за 61 земљу у свету, укључујући и Србију, образложио је мањој групи новинара из Београда како је то изводљиво.

„Србија је земља са великим потенцијалом која се после тешких година развија, али има врло застарелу инфраструктуру. Инвестиције у инфраструктуру су до сада изостајале, а оне су неопходне да би земља могла да оствари економски раст и да се повеже са Европом. Ми смо заинтересовани за вас, и ви за нас, па мислим да смо на путу да остваримо добру и преко потребну ствар. Сада смо на почетку”, каже Дијарте.

А тај почетак би био метро у Београду. При крају је детаљна студија за чију је израду француска влада издвојила три милиона евра. Она треба да утврди куда би пролазио метро, који чворови су најбољи за систем, где би возови ишли под земљу, где изнад ње... Претходно је урађено детаљно снимање Београда (број грађана који свакодневно путују, закрчење саобраћаја, исплативост пројекта...) чији је закључак да је главном граду неопходан метро.

Београдски метро, већ сада се зна, почео би са једном линијом од Устаничке до Земуна, дужине од 15 километара. Али, у даљој будућности Београд би требало да има три метро линије.

„Алстом” би, по овој замисли, био архитектонски вођа целог пројекта и урадио би електромеханички део посла, а тунеле и остале грађевинске радове највероватније би радио италијански партнер уз подизвођаче из Србије. И сам „Алстом” би имао своје подизвођаче из Србије, који би својим машинама постављали шине.

„Ако би се студија завршила у јануару, и преговарамо са српском владом неки месец, радове бисмо могли да почнемо већ на пролеће 2012. (таман негде око датума кад ће бити избори) Београд би добио своју прву метро линију 2015”, каже Дијарте.

На питање колико ће све то да кошта и како да Србија добије кредит за тако велики пројекат, Ериберто Дијарте гледа реално, потпуно свестан да се у Београду тај капитал не може наћи. Он открива да по километру метро кошта између 26 и 50 милиона евра, те да би прва линија стајала око 600 милиона долара.

„Србија је отворено рекла да хоће овај пројекат, али да нема новац. Француској влади смо рекли да мислимо да бисмо могли да добијемо овај посао и да је Србија по нашој процени земља са много потенцијала и застарелом инфраструктуром. Нама је у интересу да уђемо на то тржиште. Париз нам је одговорио да ће бити у стању да одобри повољни кредит али не за цео пројекат, да морамо да тражимо још неког партнера. Француска може да да добар део, али не све. Потражили смо помоћ од Италијана”, каже Дијарте и додаје да ће, по свему судећи, Италијани дати један добар део, па ће им партнер у извођењу радова бити једна италијанска фирма, чије име још није смео да открије.

На констатацију да, ипак, и Рим и Париз, уз исказану добру вољу, ове паре дају да би отворили послове и за своје људе, Дијарте каже да „када би Србија имала своје фондове, посао би изводиле српске фирме са својим људима”. „Тако је свуда у свету. Овако ће Србија можда морати да издвоји одмах само десет одсто од укупне вредности посла. И онда ћемо преговарати колико ће новоотворених места бити за ваше људе, колико за Французе, Италијане…”

Дијарте сматра да су кредити које дају Французи и Италијани повољнији за Србију од оних које би добила на светској пијаци, са дужим одлагањем за почетак исплате, када и сам метро почне да доноси паре.

Као директор једне од најмоћнијих фирми на свету, он „гарантује” да у овом послу неће бити простора за „мито и корупцију”. „То је једноставно толико велики посао да ће свака па и најмања ставка бити под лупом и вишеструком контролом. Тешко је и помислити да би се неко усудио да од тих пара напуни свој џеп.”

На примедбу да о метроу у Београду говори као да је то већ готова ствар, Дијарте каже да „ако је икада било шансе да га добије онда је то сада”. „Наравно, ми смо таква фирма, у којој сваки посао има огромну вредност и од сто пројеката које гурамо оствари се само тридесет. Али сигурно је да ће Србија морати да има у најскорије време велики свеобухватни пројекат за обнову своје инфраструктуре, и ми смо ту да посао крене.”

Зорана Шуваковић
 

---------------------------

Специјални фондови за Србију

Времена су се променила, каже директор „Алстома”, који тврди да постоји жеља да се помогне Србији и да су у Француској одређени специјални фондови намењени Србији.

----------------------------

До 18.000 путника на сат

По речима директора „Алстома”, београдска метро линија ће моћи да превози 10.000–18.000 путника на сат.

--------------------------------

Зашто не зовете Карлоса Слима

Директора „Алстома” питали смо зашто не позове и мексичког милијардера Карлоса Слима да учествује у метро пројекту. „Познајем Карлоса Слима”, одговорио је Дијарте, „али да је он извадио свој новчаник за ваш метро, не бисте од продаје карата добили никад ништа, све би узео за себе. Он је иначе више заинтересован за телекомуникације.”