Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Два политичка табора Америке, демократе и републиканци, улазе у завршну седмицу убеђивања бирача да им дају своје гласове у идући уторак, када се бира нови састав Представничког дома Конгреса, трећина чланова Сената и 37 гувернера федералних држава. Како ствари сада стоје, Обаминој опозицији се дају веће шансе да преузму контролу над многобројнијим конгресним домом у који државе представнике бирају сразмерно броју становника, док прогнозе за сточлани Сенат (свака држава има по два сенатора) наговештавају „нерешен” резултат.

У завршници кампање демократе су ангажовале све расположиве снаге: у кампањи је последњих недеља и лично председник Барак Обама, коме помаже и супруга Мишел, чија је популарност тренутно већа од његове.

У „прве борбене редове” мобилисан је и бивши председник Бил Клинтон, који је или заборавио ривалство са Обамом из председничке кампање 2008, у којој је он у интерној партијској утакмици победио његову супругу Хилари, или га, зарад виших партијских интереса, добро крије. Додуше, и ситуација се променила: госпођа Клинтон је данас државни секретар, односно шеф дипломатије и формацијски један од најближих Обаминих сарадника.

Бил Клинтон (64), који је по Галупу тренутно најпопуларнији политичар у САД (бирачи су очигледно много тога заборавили или му опростили, укључујући ту и скандал са Моником Левински), агитовао је досад за 65 кандидата на укупно 95 изборних митинга. Овдашњи аналитичари указују на његово политичко искуство и вештину као плус за демократе, наглашавајући посебно да нико као он није у стању да се супротстави аргументима републиканаца.

„Кад виде Била Клинтона, људи се присете боље прошлости”, констатује у једним овдашњим новинама професор Дјук универзитета Дејвид Род. Други политички аналитичари подсећају пак на паралелу данашњег Обаминог положаја – низак рејтинг, могућност да изгуби конгресну већину – са оним у којем је у истој фази свог првог мандата, 1994, био Бил Клинтон, који је упркос поразу странке у бици за Конгрес, успео да се политички сасвим опорави и успешно (упркос покушају опозива због сексуалног скандала са приправницом у Белој кући) приведе крају и други мандат.

Обамин тренутни рејтинг (просек сондаже јавног мњења који врши девет агенција) износи 46,2 одсто: толики је проценат оних који мисле да он добро обавља свој посао. Више је међутим – 48,7 одсто – оних који сматрају да је на погрешном колосеку.

По једном објашњењу, заслепљени главним проблемом, високом незапосленошћу која је данас 9,6 одсто, амерички бирачи превиђају не баш мале Обамине заслуге у прве две година владања. Спречио је, између осталог, да Америка склизне у другу „Велику депресију”, сачувао финансијским инјекцијама државе више од три милиона радних места, од банкрота спасао корпорације као што су „Џенерал моторс” и „Крајслер”, некада симболе америчке индустријске моћи, реформисао систем здравственог осигурања, регулисао Волстрит...

Али као и у свакој политици, и у америчкој је главна мера успешности – како људи живе. Најбољи опис тога је управо поменута носталгија за временима Била Клинтона, па чак и опраштање републиканцима катастрофалне и спољне (улазак у два рата) и унутрашње (превелико задуживање, улазак у финансијску кризу) политике Обаминог претходника Џорџа Буша.

Због тога се сматра да за Обаму и не би било тако лоше ако би опозиција преузела Конгрес, јер би у том случају, уместо садашње опструкције свих његових иницијатива, морала да износи конструктивне предлоге за решавање проблема.

„Ако републиканци преузму оба дома, Обамине шансе да 2012. обезбеди реизбор расту”, сматра Стивен Гијом, професор политичке историје са Универзитета Оклахоме.

Обама данас има противнике који су боље припремљени за изборну трку од његове партије. На страни републиканаца је, наиме, Америчка привредна комора, моћни лоби америчког бизниса (учлањено је око 300.000 фирми), чији велики актери последњих месеци не штеде паре не би ли се супротставили Обами кога виде као свог противника.

Комора ће за ове изборе потрошити око 80 милиона долара намењених углавном помагању републиканских кандидата. О томе ко ће бити подржан не одлучују иначе донатори, већ специјални политички комитет ове асоцијације, како би се избегао сукоб интереса појединих корпорације и спречило да оне буду директно политички обојене.

Као непрофитна организација, Америчка привредна комора по закону не мора да наведе своје донаторе, мада се углавном зна колико које велике форме прилажу и зашто: примерице, „Дау кемикал” је прошле године приложио 1,7 милиона долара који су, између осталог, били намењени и лобирању против оштријих прописа о заштити хемијских фабрика од напада, што би повећало њене трошкове.

Иако има многобројно чланство, Комора главнину својих фондова пуни прилозима невеликог броја великих корпорација. Тако су прошле године, у јеку конгресне битке за реформу здравственог осигурања, фирме из ове бранше приложиле 10 милиона долара да би минирале или разводниле тај закон. У првом нису успеле, а у другом делимично јесу.

Милан Мишић