Ukrajinska izborna priča je, praktično, okončana. Viktor Janukovič, lider Partije regiona, i zvanično je od strane Centralne izborne komisije proglašen za pobednika predsedničke trke sa osvojenih 48,95 odsto glasova. Gubitnik, Julija Timošenko (45,47 procenata), za sada, ne priznaje poraz i odbija da pruži ruku protivniku. Ali, kako vreme prolazi, njena ljutnja sve je umerenija, a izjava da „nikada neće priznati pobedu Janukoviča”, polako ali sigurno, gubi i autentičnost i pravi smisao. Uostalom, već u maju Ukrajini predstoje lokalni izbori i eto nove prilike za odmeravanje snaga.

I dok „narandžasta princeza” pokušava da pronađe način da obori rezultate izbora, pažnja domaće i strane javnosti usmerava se na pobednika. A njemu baš ne predviđaju lagodnu budućnost. Janukovič, naime, od svog prethodnika (Viktora Juščenka) nasleđuje zemlju u kojoj mnogo šta ne štima – kako na političkom i ekonomskom, tako i na socijalnom planu. Predizborna obećanja će izbledeti, a umesto njih ostaće saznanje da nešto ozbiljno mora da se radi.

Kako ujediniti građane ...

Pred Janukovičem stoje mnogi problemi. Jedan od najdelikatnijih svakako leži u činjenici da je za njega, od oko 46 miliona Ukrajinaca, glasalo manje od polovine. To što je za Juliju Timošenko glasalo još manje, a čitavih 4,36 odsto se izjasnilo protiv oboje, teško da može da mu bude neka uteha. To pre znači da, ukoliko želi da postane pravi, a to znači i efikasan predsednik, moraće i onu drugu polovinu sugrađana, sledbenike Timošenkove i „opšte nezadovoljnike”, da ubedi da radi u zajedničkom interesu, kao i da ih mobiliše da mu u tome pomognu.
Drugi problem je to što on preuzima vlast u državi koja prosto grca u problemima. Ruke će mu, svakako, biti mnogo više vezane nego što su bile odlazećem predsedniku Viktoru Juščenku kada je preuzimao vlast. Setimo se sa kojim entuzijazmom je Ukrajina ušla u „eru demokratizacije” koja joj je obećavana pred izbore 2004. i tokom potonje „narandžaste revolucije”. Te euforije danas nema. S razlogom. Postsovjetska republika je do prelomne 2005. imala najdinamičniji privredni rast u Evropi, ali onda su krenule nevolje i nesporazumi sa Rusijom od čijih energenata Ukrajina životno zavisi. Na sve se nadovezala i svetska finansijska kriza...

U svojim predizbornim obećanjima Janukovič je isticao da Ukrajina ima veliki potencijal i da bi mogla da postane jedna od najbogatijih država na kontinentu. „Ujediniću zemlju, vratiti vladavinu prava, svakom Ukrajincu ću omogućiti da radi i živi u stabilnoj zemlji, koju poštuju i susedi i sav ostali svet”, obećao je novoizabrani šef države. Stručnjaci, međutim, sumnjaju da će to moći da uradi bez široke i iskrene podrške drugih političkih partija, a pre svega Bloka Julije Timošenko.

Nije stoga iznenađenje što je tokom proteklih dana u ukrajinskim političkim krugovima i po medijima ponovo počela da kola ideja o stvaranju, takozvane, velike koalicije u koju bi ušle dve najjače partije – Blok Julije Timošenko i Partija regiona. Ova kombinacija koja bi za zemlju svakako bila spasonosna, nažalost, nije tako lako ostvariva. Naime, računica je prosta: ukoliko uđe u koaliciju sa nekom od malih partija Janukovič bi svojim sledbenicima, a pre svega finansijerima, obezbedio najveći deo uticaja na izvršnu vlast. U kombinaciji sa Timošenkovom mogao bi da računa tek na odnos 50:50. Po mnogima, to nije dovoljno da se utole apetiti oligarha ni na jednoj ni na drugoj strani. A upravo od njih, tačnije njihovog novca, zavisi izlazak iz krize.

... a kako osigurati vlast

U kojem pravcu se stvari kreću može se zaključiti i iz Janukovičevog poziva Timošenkovoj da podnese ostavku na mesto premijera. Ipak, novoizabrani predsednik mora da računa mu je za stvaranje većine u parlamentu neophodne za izbor novog premijera i njegovog kabineta ključna podrška više manjih partija. Sa druge strane, tu većinu ponovo može da isposluje i Timošenkova. Pijaca je otvorena. Dobitnici će u oba slučaja biti „mali igrači”, a to su Juščenkov blok, komunisti i Blok Litvina.

Čak da ide i na vanredne parlamentarne izbore Janukovič mora da računa na određeni period. I sve to sa saznanjem da na kraju može da ispadne gubitnik. Podsetimo, već za 30. maj u Ukrajini su zakazani mesni izbori. Biće to svakako prilika za novi obračun Janukoviča i Timošenkove. Analitičari u Ukrajini nisu skloni verovanju da Partija regiona može da obezbedi neophodnu većinu u sadašnjem sazivu Vrhovne rade. U tom slučaju Janukovič će se suočiti sa istim problemom koji je mučio i Juščenka, a to je – neposlušnost parlamenta i produženje političke krize.