Украјинска изборна прича је, практично, окончана. Виктор Јанукович, лидер Партије региона, и званично је од стране Централне изборне комисије проглашен за победника председничке трке са освојених 48,95 одсто гласова. Губитник, Јулија Тимошенко (45,47 процената), за сада, не признаје пораз и одбија да пружи руку противнику. Али, како време пролази, њена љутња све је умеренија, а изјава да „никада неће признати победу Јануковича”, полако али сигурно, губи и аутентичност и прави смисао. Уосталом, већ у мају Украјини предстоје локални избори и ето нове прилике за одмеравање снага.

И док „наранџаста принцеза” покушава да пронађе начин да обори резултате избора, пажња домаће и стране јавности усмерава се на победника. А њему баш не предвиђају лагодну будућност. Јанукович, наиме, од свог претходника (Виктора Јушченка) наслеђује земљу у којој много шта не штима – како на политичком и економском, тако и на социјалном плану. Предизборна обећања ће избледети, а уместо њих остаће сазнање да нешто озбиљно мора да се ради.

Како ујединити грађане ...

Пред Јануковичем стоје многи проблеми. Један од најделикатнијих свакако лежи у чињеници да је за њега, од око 46 милиона Украјинаца, гласало мање од половине. То што је за Јулију Тимошенко гласало још мање, а читавих 4,36 одсто се изјаснило против обоје, тешко да може да му буде нека утеха. То пре значи да, уколико жели да постане прави, а то значи и ефикасан председник, мораће и ону другу половину суграђана, следбенике Тимошенкове и „опште незадовољнике”, да убеди да ради у заједничком интересу, као и да их мобилише да му у томе помогну.
Други проблем је то што он преузима власт у држави која просто грца у проблемима. Руке ће му, свакако, бити много више везане него што су биле одлазећем председнику Виктору Јушченку када је преузимао власт. Сетимо се са којим ентузијазмом је Украјина ушла у „еру демократизације” која јој је обећавана пред изборе 2004. и током потоње „наранџасте револуције”. Те еуфорије данас нема. С разлогом. Постсовјетска република је до преломне 2005. имала најдинамичнији привредни раст у Европи, али онда су кренуле невоље и неспоразуми са Русијом од чијих енергената Украјина животно зависи. На све се надовезала и светска финансијска криза...

У својим предизборним обећањима Јанукович је истицао да Украјина има велики потенцијал и да би могла да постане једна од најбогатијих држава на континенту. „Ујединићу земљу, вратити владавину права, сваком Украјинцу ћу омогућити да ради и живи у стабилној земљи, коју поштују и суседи и сав остали свет”, обећао је новоизабрани шеф државе. Стручњаци, међутим, сумњају да ће то моћи да уради без широке и искрене подршке других политичких партија, а пре свега Блока Јулије Тимошенко.

Није стога изненађење што је током протеклих дана у украјинским политичким круговима и по медијима поново почела да кола идеја о стварању, такозване, велике коалиције у коју би ушле две најјаче партије – Блок Јулије Тимошенко и Партија региона. Ова комбинација која би за земљу свакако била спасоносна, нажалост, није тако лако остварива. Наиме, рачуница је проста: уколико уђе у коалицију са неком од малих партија Јанукович би својим следбеницима, а пре свега финансијерима, обезбедио највећи део утицаја на извршну власт. У комбинацији са Тимошенковом могао би да рачуна тек на однос 50:50. По многима, то није довољно да се утоле апетити олигарха ни на једној ни на другој страни. А управо од њих, тачније њиховог новца, зависи излазак из кризе.

... а како осигурати власт

У којем правцу се ствари крећу може се закључити и из Јануковичевог позива Тимошенковој да поднесе оставку на место премијера. Ипак, новоизабрани председник мора да рачуна му је за стварање већине у парламенту неопходне за избор новог премијера и његовог кабинета кључна подршка више мањих партија. Са друге стране, ту већину поново може да испослује и Тимошенкова. Пијаца је отворена. Добитници ће у оба случаја бити „мали играчи”, а то су Јушченков блок, комунисти и Блок Литвина.

Чак да иде и на ванредне парламентарне изборе Јанукович мора да рачуна на одређени период. И све то са сазнањем да на крају може да испадне губитник. Подсетимо, већ за 30. мај у Украјини су заказани месни избори. Биће то свакако прилика за нови обрачун Јануковича и Тимошенкове. Аналитичари у Украјини нису склони веровању да Партија региона може да обезбеди неопходну већину у садашњем сазиву Врховне раде. У том случају Јанукович ће се суочити са истим проблемом који је мучио и Јушченка, а то је – непослушност парламента и продужење политичке кризе.