Нема председника без Интернета

Да Барак Обама није имао Интернет, он данас сигурно не би био у Белој кући. Овако, постао је први председник коме је „кликнуло” да за мобилизацију и финансирање кампање искористи невероватне предности дигиталне ере. Умрежавање није запоставио ни откад се уселио у Белу кућу. Данас први црни председник у историји Америке има 818.000 виртуелних пријатеља на „Фејсбуку”, 2,3 милиона следбеника на „Твитеру”, на „Фликеру” се дневно качи стотине фотографија из његовог живота, блогови се непрекидно емитују из његовог дома у Пенсилванија авенији, не мирује ни „Јутјуб”.

„Једно је сигурно: после лекција из Обамине кампање, политика више никад неће моћи да се врати у своје предигиталне воде”, каже у разговору за „Политику” доктор Денис Вилкокс, аутор у Америци запажених књига о односима са јавношћу и професор Школе новинарства и масовних комуникација на Универзитету Сан Хосе у Калифорнији. Доктор Вилкокс, који је 2000. године проглашен у САД једним од десет најбољих предавача, учествује ових дана на дебатама о политици и међународним односима које организује Београдски фонд за политичку изузетност у сарадњи са Друштвом Србије за односе са јавношћу.

– Интернет је одиграо одлучујућу улогу у Обаминој кампањи јер га је представио широм Америке и учинио га јаким кандидатом, иако су Клинтонови на почетку кампање за председничку номинацију у Демократској странци практично били „власници” ове партије, а сенатор из Илиноиса је био нека врста аутсајдера.

Преко умрежавања је успео да мобилише млађе професионалце, хиспаноамеричку популацију, Афроамериканце... оне који никада нису гласали и оне који нису били заинтересовани да учествују у класичним кампањама.

У први мах парадоксално звучи, али дигитална кампања допринела је да се створи личнији, интимнији контакт са бирачима?

Интернет поравнава хијерархију, успоставља хоризонталну комуникацију, или како је то већ раније речено, глобус се претворио у равну плочу. Такође, корисник добија снагу да са својом информацијом ради оно што он зажели. Он може да бира да ли ће своју политичку опцију „блоговати” , „твитеровати” или ће од ње направити филм на „Јутјубу”...

Да ли таква хоризонтална комуникација доприноси демократизацији у свим друштвима?

Па да, чим се информација демократизовала. Некада су проповедници држали монопол у одговорима на сва питања. Данас нам је Интернет свима дао овлашћење да објавимо своју вест. То више није ексклузивно право професионалног новинара. Ви, као индивидуа, можете добити или одаслати шта год желите.

Али Обама је Интернет искористио и као машину за штанцовање новца?

Врло брзо милиони Американаца кликнули су уплату за Обамину кампању. Већ у првих шест месеци привукао  је онлајн поштом милион донатора. Само у марту картицама му је преко Интернета уплаћено 40 милиона долара, а износ је у деведесет одсто уплатница био мањи од сто долара. Тај дигитални кеш дао је огромну снагу његовој кампањи.

Како је прошла крилатица „Да, ми можемо”?

Када је окачио видео на „Јутјуб”, 4,7 милиона људи узвикивало је заједно са њим „Yes, we can”.

Шта је са гафовима, како су се они хоризонтално умножавали?

Његов тим блоговима је успевао да одбије погрешне информације лансиране из противничких табора. На пример ону да је Барак Обама у ствари муслиман. Интернет му је такође омогућио да реагује у истом тренутку када се дезинформација појави. Или да благовремено исправи свој гаф, попут оног када је увредио становнике Пенсилваније...

Обама је, у ствари, до савршенства искористио Интернет у политичкој кампањи?

Да, пре њега користио га је Хауард Дин у кампањи 2004. али само за новчане прилоге. Тада није било ни „Фејса” ни „Твитера” ни „Јутјуба”.

За само четири године, ако бисмо поредили са проналаском авиона, десило се историјско раздобље равно оном које разликује први лет браће Рајт од одласка човека на Месец.

Данас Обама и даље блогује из свог дома?

Он је данас са својим тимом на двадесет различитих веб-мрежа за дружење. Он и његов тим осим тога изналазе и све друге путеве да дођу пред ноге сваке публике. На конференције за штампу у Белој кући не позивају се више само главни и озбиљни медији. Данас су добродошли и блогери и магазини који пишу о холивудским звездама као што је „Венити фер” или таблоиди. Важно је стићи до што више људи.  

Зорана Шуваковић

-----------------------------------------------------

Папирни медији неће нестати

Хоћемо ли после овог дигиталног узлета изгубити новине, или ће места бити и за њих?

Новине ће увек остати са нама. Погледајте у историју масовне комуникације. Када је дошла телевизија говорили су да је то крај радија. А десило се да је радио у ствари себе променио и поново се пронашао. Телевизија није заменила радио. Напротив, радио је само отишао другим правцем и процветао.

У ком правцу мислите да ће кренути папирни медији?

Они морају да нађу начин како да наплате своју информацију. Већина папирних медија не наплаћује своје интернетске сајтове. Мораће и с тим да се почне. Занимљив је модел „Фајненшел тајмса” који својим папирним претплатницима даје привилегију да бесплатно користе интернет-документацију на њиховом сајту.

З. Ш.

------------------------------------------------------------

Српска политика и Интернет

Да ли мислите да ће и Србија више користити Интернет у политичким кампањама?

Сигурно , чак иако је интернетска покривеност овде између 30 и 40 одсто, док је у Америци већа од 80 одсто. Многи млади људи задужени за односе са јавношћу из Демократске странке и Г-17 плус јако су заинтересовани за лекције из Обамине кампање.

З. Ш.