Od našeg dopisnika

Moskva, 25.januara – Novi Sporazum o smanjenju arsenala strateškog naoružanja (START), koji treba da potpišu Rusija i Amerika, gotovo da je sasvim usaglašen, izjavio je juče ruski predsednik Dmitrij Medvedev istakavši da je ostalo nerešeno još oko pet odsto pitanja.

Medvedev je izrazio zadovoljstvo što pregovori idu brže nego što je on očekivao i što je već sastavljen kostur dokumenta, ali je dodao da će obavezno morati da se razgovara i o protivraketnoj odbrani (PRO). „Govoriti o strateškim atomskim snagama bez pominjanja PRO je lukavstvo. Ako postoji lansiranje atomskih raketa, mora postojati i lansiranje raketa presretača” – istakao je Medvedev.

I to je ono što već sada, uprkos dogovorenih 95 posto, ukazuje da će pregovori potrajati. Na svojoj godišnjih konferenciji za novinare ministar Sergej Lavrov je izjavio da za rusko-američke stručnjake tek predstoji veliki posao – formiranje komisije koja će odrediti kakve su realne opasnosti od raketnih napada, i iz kojih zemalja. Tek potom se može govoriti o načinu da se od tih raketa odbrane.

Ako se tome dodaju reči Medvedeva, jasno je da bez zajedničkog stava o tome neće biti nikakvog potpisivanja novog START-a. 

„Odlučili smo da krenemo iz početka, da se zajedničke aktivnosti ne zasnivaju na onome što je činjeno u vreme bivšeg predsednika Buša, čija je administracija stalno ponavljala da postoji opasnost od realnog napada iz Irana. Treba videti odakle idu stvarne opasnosti”, rekao je Lavrov.

U ovom trenutku ni ruska ni američka strana ne navode u čemu se sve ne slažu. Koliko je poznato, pored uvezivanja pregovora o strateškom i odbrambenom naoružanju, što je ponovo postalo aktuelno posle objavljivanja američkih planova da, iako su se odrekli Bušove ideje o trećem pozicionom rejonu u Poljskoj i Češkoj, ipak postave PRO na drugim mestima, glavni problem je u dogovaranju o mehanizmu kontrole sporazuma uključujući i razmenu podataka telemetrijskih sistema (za vreme ispitivanja raketa). Do isteka starog dogovora, 5. decembra prošle godine (punih 20 godina), Vašington je imao svoje kontrolore u fabrici u Votkinsku u kojoj se proizvode rakete „topolj-M” i „bulava”. Rusija za to vreme nije mogla da kontroliše Ameriku. Štaviše, nije nikakva tajna da su Rusi, u skladu sa ranijim dogovorom o smanjenju broja nuklearnih bojevih glava, svoje rakete uništavali i pretvarali u atomsko gorivo, dok su Amerikanci svoje skladištili, ostavljajući tako mogućnost da one, jednog dana, ipak budu upotrebljene.

Koliko je sada poznato, Medvedev i Obama su se samo okvirno sporazumeli da se u roku od sedam godina od potpisivanja novog START-a broj strateških nosača raketa svede na „500–1100”, a broj bojevih glava na 1500–1675. Tačan broj nije ugovoren jer SAD insistiraju na većem smanjenju nego šo je Rusija spremna da prihvati jer bi, upozoravaju ruski generali, u tom slučaju ogromna ruska teritorija ostala nedovoljno zaštićena.

Prema sporazumu START-1 koji je stupio na snagu 5. decembra 1994. godine, a istekao prošle, Rusija i SAD su morale da smanje količinu atomskih glava na po 6000 jedinica, a broj nosača raketa na po 1.600 jedinica. Obe strane su zvanično objavile da su to učinile 6. decembra 2001.

Prema nekim podacima, dve zemlje, iako ne žure previše, planiraju da potpišu dogovor do „atomskog samita” u Njujorku, koji će se održati u periodu od sredine aprila do početka maja.