Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 9.  decembra – Barak Obama je potvrdio da je svestan kako je glavno merilo uspešnosti njegove politike to kako ljudi žive, pa je objavio široki paket mera za smanjenje nezaposlenosti, čija je stopa u ovom momentu 10 odsto – najveća u poslednjih četvrt veka.

Za svoj „nju dil”, paket mera koji izaziva asocijacije na istoimeni program kojim je predsednik Ruzvelt pre 75 godina izvukao Ameriku iz „velike depresije”, zatražiće od Kongresa da budu potrošene pare pretekle iz programa za spasavanje banaka, koji je Bušova administracija donela prošle jeseni, na vrhuncu krize. Ova inicijativa je odmah naišla na protivljenje republikanske opozicije, koja smatra da sve nepotrošeno iz ovog fonda od 787 milijardi dolara, kao i pozajmice koje vraćaju stabilizovane banke, sme da bude upotrebljeno samo za smanjivanje budžetskog deficita.

Obamine mere su uglavnom one koje su donekle najavljene posle prošlonedeljnog „samita o zapošljavanju” sa liderima biznisa i sindikata: poreske olakšice malim firmama, podsticaji za primanje novih radnika, kao i nova ulaganja u infrastrukturu.

Predsednik nije, u govoru održanom u Brukings institutu, precizirao koliko bi taj program koštao, ali je procena da bi trošak mogao da bude oko 200 milijardi dolara. Ovo treba da bude ozakonjeno u Kongresu, koji je trenutno zaokupljen debatom o zdravstvenoj reformi, što znači da bi u najboljem slučaju moglo da se primenjuje od iduće godine.

Novi „nju dil” je najavljen u okolnostima kada izlazak američke ekonomije iz recesije ne prati i porast zapošljavanja, iz mnogo razloga. Jedan od onih koji se sve češće pominje, jeste činjenica da je ova kriza, najveća od one iz tridesetih godina prošlog veka, prva u globalizovanom svetu i prva otkako je globalizacija Kinu i Indiju učinila alternativnim tržištem jeftine radne snage, što je profitno orijentisan američki biznis usmerio da tamo preseli ne samo proizvodne, nego i mnoge administrativne poslove.

Ipak, glavna sporenja oko Obaminog programa da podstakne zapošljavanje, koja su počela čim je juče saopštio svoje mere, jesu oko toga kako novi stimulans platiti, u kontekstu rekordnog budžetskog deficita koji je za prošlu fiskalnu godinu, ovde završenu 30. septembra, iznosio 1,4 hiljade milijardi dolara, dok je za ovu projektovan u istom obimu.

Prema upravo saopštenim podacima, već u prva dva meseca fiskalne 2010. (oktobar i novembar), nesklad između onoga što se u budžet slilo i onoga što je potrošeno iznosio je 292 milijarde dolara.

Razlika je, kao i dosad, pokrivena emitovanjem obveznica, odnosno zaduživanjem, što Obaminu administraciju stavlja u delikatan politički položaj i izlaže ga optužbama da reskira budućnost Amerike. Pravdanja da je finansijsku zbrku nasledio više ne deluju ubedljivo – posle skoro godinu dana na vlasti, Obama je sada odgovoran za sve.

Predstoje, povrh svega, i novi troškovi za eskalaciju ratnih napora u Avganistanu, gde će do maja iduće godine biti poslato 30.000 novih vojnika, a nove izdatke podrazumeva i zdravstvena reforma, oko koje su demokrate u Kongresu blizu konsenzusa da bi mogle da iskoriste svoju većinu za njeno usvajanje.

Svestan toga, Obama je u svom govoru istakao da je izbor između smanjivanja nezaposlenosti i smanjivanja budžetskog deficita „lažna dilema”, i da prvo podrazumeva drugo – da će porast broja zaposlenih povećati poreske prihode i pomoći „uvođenju fiskalne odgovornosti” koja je, prema njegovim rečima, „jedan od centralnih ciljeva” njegove administracije.

Svu težinu položaja novog američkog predsednika odražava i činjenica da su Amerikanci sve veći pesimisti oko stanja ekonomije: prema najnovijem istraživanju Si-En-Ena, samo njih 34 odsto smatra da stvari idu kako treba. To se povratno odražava i na Obamin rejting, koji je sada, prema Galupu, pao na najniži nivo otkako je preuzeo vlast i kreće se oko 47 odsto.

M. Mišić

-----------------------------------------------

Bezbednosni gaf

Vašington, 9. decembra – Bezbednosne procedure na američkim aerodromima, koje bi trebalo da budu jedna od najvećih tajni, još od proleća su svima, pa i potencijalnim teroristima, dostupne na Internetu, otkriveno je u ponedeljak. Ovo se smatra jednim od najvećih bezbednosnih gafova od napada Al Kaide na Ameriku u septembru 2001. Agencija je ove procedure stavila na uvid ponuđačima prilikom raspisivanja jednog tendera, blokiravši pri tom delove koji mogu da ugroze bezbednost, ali to što je blokirano može se jednostavno „otključati” tako što se ceo tekst prvo kopira, a onda ubaci u neki drugi dokument ili i-mejl.

Jedan broj kongresmena je zatražio da se sprovede hitna istraga o ovom teškom propustu, koji je na uvid američkim neprijateljima stavio mnogo toga: od liste zemalja iz kojih su putnici pod posebnim nadzorom, preko tehnologije za otkrivanje eksploziva, pa do izgleda propusnica aerodromskih zvaničnika.

M. M.