Od našeg dopisnika
Atina, 25. februara – Generalni štrajk koji je u sredu paralisao Grčku bio je masovan, a na protestima protiv restriktivne politike vlade učestvovalo je više od trideset hiljada ljudi. Tokom demonstracija u centru Atine na nekoliko mesta je došlo do ozbiljnog sukoba demonstranata i policije koja je upotrebila suzavac. Bilo je povređenih, privedenih, ponovo su razbijani izlozi, stradale su banke... Ove vesti nacija je saznala sa zakašnjenjem od, praktično, 24 sata jer su se sindikalnom pozivu na obustavu rada radnika u privatnom i javnom sektoru pridružili i svi novinari, svi TV i radio kanali pa je, tako, Grčka bila i u informacionoj izolaciji.

Danas se, zato, svi ubrzano oglašavaju. Premijer Papandreu je u intervjuu australijskim novinarima ponovio da, i pored štrajkova, politiku vlade koja je usmerena na što brži izlazak iz krize i povratak međunarodnog poverenja podržava većina građana i da je to za njega lično veliki podstrek.

Predsednik sindikata radnika privatnog sektora Janis Panagopulos podseća da nije pošteno da samo narod ispašta i plaća posledice krize koju nije prouzrokovao i da mala zemlja kao što je Grčka, a to postaje sve očiglednije, jednostavno postaje lopta u rukama međunarodnih ekonomskih i geopolitičkih igrača.

Rejting agencije Mudis i Standard i Purs nagovestile su mogućnost da kreditni rejting Grčke bude dodatno snižen u slučaju da se ne ispune data obećanja za smanjenje budžetskog deficita. Agencije upozoravaju da bi ovo moglo da se dogodi već krajem marta ukoliko nacionalna ekonomija i dalje bude slaba a politička situacija, uključujući tu i štrajkove, ne postane bolja.

U isto vreme Evropska komisija je počela sudski proces protiv Grčke zbog, kako se navodi, izigravanja evropskog zakona i davanja subvencije domaćim firmama kako bi se izbegle evropske norme o konkurenciji. Reč je o davanju poreskih olakšica mnogim preduzećima, pre svega da bi se izbegla nezaposlenost i obezbedila socijalna stabilnost što je, kako se kaže još jedan od razloga za povećanje budžetskog deficita Grčke.

Međutim, očigledno je da tenzija postaje sve veća i da se poruke, pouke ali i upozorenja koja Grčkoj šalje ostali deo Evrope, ovde sve teže gutaju.

Oštre kritike Nemačkoj i Italiji uputio je i zamenik premijera Teodoros Pangalos, koji je podvukao da je nivo rukovođenja u zemljama Unije jadan i da bivši lideri kao što su Tačer, Kol i Miteran ne bi nikada dozvolili da dođe do ovakve, pre svega, finansijske i političke situacije. Osvrćući se na kritike koje Nemačka zbog finansijske krize upućuje Atini, Pangalos je podsetio da je za vreme nacističke okupacije Grčka bila razorena a hiljadu ljudi masakrirano i da Atina nikada nije dobila kompenzaciju za ono što su joj nacisti učinili u Drugom svetskom ratu.

„Uzeli su grčko zlato, uzeli su naš novac i nikad nam ga nisu vratili”, ljutito je Pangalos izjavio u intervjuu radio Bi-Bi-Siju. „Niko od njih ne traži da nam sada Nemci to i vraćaju ali bi bar mogli da budu manje glasni i ljutiti zbog naših gubitaka i grešaka”.

Takođe, Pangalos je podsetio da je Italija mnogo više od Grčke imala razloga da sakriva svoje pravo finansijsko stanje kada je osiguravala svoj ulazak u evrozonu i da nije pošteno samo Atinu optuživati za sve grehe.

Očigledno, uporedo sa krizom otvaraju se i mnogi drugi frontovi i postaje jasno da Grčka neće tek tako lako prihvatiti sav teret krivice koji se svakog dana sve više svaljuje na njena leđa.

Jasmina Pavlović-Stamenić