Avigdor Liberman, šef izraelske diplomatije, nesumnjivo je živopisna, neki tvrde opasno polarizujuća figura Bliskog istoka. Dok njegova zapaljiva retorika brine zapadne saveznike, Palestinci je koriste kao argument da najkonzervativnija vlada u istoriji Izraela nije posvećena obnovi posustalog mirovnog procesa koji administracija Baraka Obame pokušava da oživi.

U opširnom razgovoru za „Politiku”, jedinom tokom balkanske turneje, Liberman kaže da veruje da će se 23. septembra, tokom zasedanja Generalne skupštine UN, sastankom predsednika SAD, izraelskog premijera Benjamina Netanijahua i palestinskog lidera Mahmuda Abasa obnoviti pregovori o miru i stvaranju palestinske države.

„Mislim da smo blizu tripartitnom sastanku”, kaže Liberman, ali u skladu sa stavovima svoje ultranacionalističke stranke odmah izražava sumnju da je u bliskoj budućnosti moguće rešenje najstarijeg bliskoistočnog sukoba. „Ne mislim, nisam siguran, da rešenje dve države može da obezbedi mir i kraj konflikta. Plašim se da to rešenje, koje podrazumeva povratak na granice iz 1967, nije pravo rešenje.”

Liberman je šef diplomatije postao ovog marta pošto je njegova stranka Israel beitenu, koju je osnovao uz podršku Jevreja iz bivšeg SSSR-a, sa izbora izašla kao treća po snazi. Rođen u Moldaviji 1958. kao Evet Lavovič Liberman, u Izrael je došao 1978, promenio ime u Avigdor, odslužio vojsku, radio kao izbacivač u klubu i diplomirao društvene nauke na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu.

Poznat je po veoma konzervativnim stavovima. Uveren je da ustupci Palestincima vode novom bliskoistočnom ratu. Protivio se povlačenju iz Gaze, zbog čega ga je Arijel Šaron izbacio iz kabineta. Ne veruje u formulu „zemlja za mir”. Tvrdi da Izrael nema obaveze koje su preuzete 2007. na sastanku u Anapolisu, ignoriše inicijativu Arapske lige i izraelsko-palestinski sporazum iz Osla 1993.

Kritikuju ga zbog diskriminatorskog, čak „rasističkog” odnosa prema izraelskim Arapima od kojih je tražio da potpišu zakletvu vernosti Izraelu ili izgube pravo glasa. Predlaže da se Palestincima zabrani komemoracija „nakbe” – katastrofe – dana kada su 1948. izgubili svoju zemlju.

Iako kaže da je spreman da razgovara o stvaranju palestinske države na teritorijima Zapadne obale i pojasa Gaze, koje je Izrael okupirao posle rata 1967, ne propušta da kritikuje ni prethodne izraelske vlade – koje 16 godina posle sporazuma iz Osla nisu uspele da nađu mirovno rešenje, ni Palestince – jer im ne veruje da „sutra po uspostavljanju države ne bi imali nove zahteve”.

„Ako posle ovih 16 godina nismo uspeli u bilo kakvom mirovnom sporazumu, nisam spreman na predloge kakve su imali (bivši premijeri) Ehud Barak i Ehud Olmert. Ima tu mnogo emotivnih pitanja: Jerusalim, Izrael kao jevrejska država, pitanja izbeglica, jevrejskih naselja. Nemoguće je u narednih nekoliko godina o svemu ovome postići sporazum”, kaže Liberman.

Njegova alternativa je palestinsko opredeljenje protiv nasilja i pokušaj da im se poboljša ekonomska situacija i obezbedi prosperitet i lična bezbednost na terenu. „Samo vreme može da donese bilo kakvo sveobuhvatno rešenje. Svaki pokušaj nametanja mira će sigurno doživeti neuspeh.”

Zar to nije slično onome što predlaže palestinski premijer Salam Fajad kada kaže da će, ukoliko Palestinci izgrade institucije vlasti i civilno društvo, Palestina postati realna država bez obzira na to da li mirovni pregovori napreduju ili ne, da će biti faitaccompli (svršena stvar) a ne udaljena aspiracija?

„Ne, to je pokušaj pogrešnog predstavljanja naše pozicije”,odgovara Liberman govoreći engleski uz ponešto ruskog akcenta. „Nema alternative direktnim pregovorima. Oni koje se tome protive su Palestinci, a ne mi. Spreman sam za pregovore, ali bez ikakvih preduslova. Oni ih imaju toliko da je nemoguće početi razgovore.”

Dok Liberman Palestince optužuje da pokretanjem pitanja statusa Jerusalima ili sudbine palestinskih izbeglica „torpeduju” mirovni proces, izraelski predsednik Šimon Peres i palestinski pregovarač Saeb Erekat su prošle nedelje imali susret u Jerusalimu u pokušaju da olakšaju posao Obami, Netanijahuu i Abasu.

Šta, međutim, očekivati od obnove pregovora kada šef izraelske diplomatije smatra da „sem konferencija u hotelima od pet zvezdica i bacanja para „Industrija mira” neće doneti ništa”? Zar ta „Industrija mira” nije Izraelu donela probleme sa predsednikom Obamom koji insistira na kompletnom zamrzavanju gradnje jevrejskih naselja na Zapadnoj obali, uključujući istočni Jerusalim.

Od Libermana je svakako teško očekivati saglasnost na ovu temu: sa porodicom provokativno živi u naselju Nokdim, na Zapadnoj obali. Kaže da je sam sebe isključio iz nekih kontakata zbog „sukoba interesa”, da ga ne bi optužili za „miniranje” diplomatskih pregovora. Da li to doprinosi utisku da ministar odbrane Ehud Barak više vodi spoljnu politiku od šefa diplomatije?

„Uključen sam, ali mislim da Ministarstvo inostranih poslova ne treba da bude ’Ministarstvo za palestinska pitanja’, a problem je što je to poslednjih 16 godina tako.”

Uprkos razlici u stavovima oko jevrejskih naselja, Liberman veruje da će se nadvladati razmimoilaženje sa najvećim izraelskim saveznikom. „Obama danas zna da na gestove dobre volje prema muslimanskom svetu nije dobio nijedan pozitivan odgovor. Ovo se više ne tiče pitanja činjenica i realnosti, već hipokrizije i novca. Ko osuđuje Izrael? Velike demokratije poput Libije, Sudana, Saudijske Arabije i sve te nevladine organizacije za ljudska prava?

Gospodine ministre, ne pričamo o Libiji već o SAD. Pričamo da je Vaša vlada saopštila da će nastaviti 2.500 započetih građevina i autorizovala još 450 novih. Premijer Netanijahu upravo je rekao „ne” potpunom zamrzavanju gradnje.

Liberman odgovara podsećanjem da je Izrael sa Bušovom administracijom imao „jasan dogovor oko naselja i njihovog normalnog života” i da očekuje da „vlada u demokratskoj zemlji mora da poštuje obećanja prethodne vlade”. „Mislim da ova vlada sada ima više razumevanja za našu poziciju nego ranije, a posle susreta sa senatorom Mičelom optimista sam da ćemo naći rešenje i obnoviti pregovore sa Palestincima.”

Ima li mesta bilo kakvom optimizmu oko Irana, države sa kojom je Izrael pre manje od pola veka radio na projektu nove rakete a danas su to nepomirljivi neprijatelji. Teheran je saopštio da će pregovori sa međunarodnom grupom o spornom nuklearnom programu početi početkom oktobra. Vidite li neku šansu?

„Oni godinama pokušavaju da kupuju vreme. Ne vidim ni jedan procenat iskrenosti u njihovom predlogu da razgovaraju sa Zapadom. Iran je pretnja čitavom svetu i najveći svetski sponzor terorizma.”

Dok se ministar Liberman priprema da odgleda utakmicu Lige šampiona, pitam još samo da li je o Iranu razgovarao sa srpskim domaćinima?

„Da. U svim kontaktima. Srbija je nezavisna zemlja, ima svoje interese, ali mislim da na duži rok pravi grešku zbog stava oko Irana. Naše odnose moramo da zasnivamo na deobi zajedničkih vrednosti. Nadam se da ću ubediti srpske vlasti da promene stav oko Irana.”

Boško Jakšić

-----------------------------------------------------------

Sarkozijev „nesrećni slučaj”

Gospodine ministre, posle susreta sa generalnim sekretarom UN rekli ste da jevrejska naselja na Zapadnoj obali „nisu prepreka postizanju mira”. Mnogi misle drukčije: da su naselja – bez obzira na to da li se smatraju legalnim ili ilegalnim – podignuta da bi bila prepreka. Da li je tačno da je zbog takvog Vašeg stava predsednik Sarkozi od premijera Netanijahua tražio da Vas ukloni sa mesta šefa diplomatije?

„Nisam učestvovao na tom sastanku. Predsednik Sarkozi je poznat po svojim „nesrećnim slučajevima” i on je u istom društvu sa Merkelovom, Obamom i drugima. Ima ih dovoljno. U svakom slučaju naselja nisu prepreka miru.”