ANALIZA VESTI
Hoće li operacija „Muštarak”, odnosno „Zajedno” potvrditi i novu doktrinu ratovanja NATO-a u Avganistanu? Do sada najveći desant britanskih helikopterskih snaga, ukupno oko 15.000 američkih, britanskih, avganistanskih, danskih, kanadskih i estonskih vojnika treba da ovladaju provincijom Helmand, da u gradu Mardžaha instaliraju civilnu vlast, a koja bi trebala trajno da eliminiše uticaj talibana u tom delu Avganistana.

Nema sumnje da će snage ISAF-a vojno uspeti da ovladaju većim delom teritorije Helmanda. I konfiguracija terena omogućava uspešan nastup veće količine borbene tehnike. Talibani u takvim okolnostima neće prihvatiti otvorenu borbu, oni će se povući u unapred pripremljena skloništa, ili će ući u gradove i pomešati se sa civilnim stanovništvom. Noćne etape kretanja talibana vojnici ISAF-a ne mogu da kontrolišu, a strateška mobilnost i logistika talibana, s vrlo skromnim dnevnim potrebama u hrani, municiji i vodi, ukazuju da bi takav rat mogao da traje i godinama. Odnosno, on već i traje godinama.

Avganistan je već zapamtio nekoliko spektakularno reklamiranih vojnih operacija, od „Anakonde” iz marta 2002. godine do ove najnovije. I svaka je operacija medijski bila promovisana kao prekretnica u ratu, a posle svake talibani su bili sve jači. Pre četiri godine tadašnji generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer označio je Avganistan za najveći izazov u istoriji NATO-a, i kao najrizičniju vojnu misiju EU u njenoj kratkoj istoriji.

Zapadne diplomate u Kabulu izjavljuju „da su tu da pomognu avganistanskoj vladi da podigne zemlju”. U realnosti avganistanska vlada i ne postoji bez vojne podrške NATO-a, dok stalne vojne operacije uz civilne žrtve i izvinjenja i ne dozvoljavaju da se ozbiljno pristupi obnovi i izgradnji zemlje. Zapravo, i EU se nalazi u ratu u Avganistanu, mada o tome u Evropi baš i ne žele mnogo da pričaju.

S druge strane, pokušaji da se zaustavi savezništvo između trgovaca drogom i talibana doživeli su fijasko, Avganistan je u začaranom krugu trgovine drogom, oružjem i teroristima. Zapravo, Avganistan daje oko 95 ukupne svetske proizvodnje opijumskog maka i to niko ne sprečava. Zašto?

Da li je onda i operacija „Muštarak” samo još jedna u nizu onih posle koje je sve ostalo isto? Ova operacija započeta je u vreme kada se veće bitke u Avganistanu obično i ne vode. Jer, zima blokira svaku veću vojnu akciju. No, upravo zbog toga izabrana je provincija Helmand sa relativno ravnim terenom, odnosno visoravan gde su mogući pokreti lakih oklopnih snaga. Vojnici ISAF-a ubiće sigurno desetine talibana, ali će raketiranje i ubistvo 12 avganistanskih civila, zbog čega se komandant ISAF-a, general Stenli Mekristal već izvinio predsedniku Hamidu Karzaiu, verovatno regrutovati na stotine novih talibana i terorista. Jer, Amerikanci i NATO nemaju strategiju kako izaći iz ovog rata. Na dan kada jednog dana odu vojnici ISAF-a vratiće se talibani i Al kaida. Sa vojnicima ISAF-a sve je isto, samo je proces malo sporiji. Jap de Hop Shefer je pre četiri godine rekao: „Ne mislim da se u Avganistanu odlučuje baš o opstanku NATO-a, ali je tačno da je u pitanju njegov kredibilitet”.

Gde onda uložiti sredstva u izgradnju avganistanskog društva da bi se pridobila zavađena plemena sa lokalnim komandantima, koji ne priznaju i nikada i nisu priznavali centralnu vlast u Kabulu, a koji žive stilom 18. veka? Ne sme se dirnuti u proizvodnju heroina, jer plemena žive od toga, živi i deo vlasti, ali žive i talibani. Tako da misija NATO-a u Avganistanu liči na golo održavanje centralne vlasti u Kabulu i okupaciju zemlje, što sve traje već predugo. Tu je onda i pitanje ko sve u Evropi ima političku volju da ostane u avganistanskoj trci na duge staze, možda još godinama?

Nije, dakle, reč samo o budućnosti Avganistana, oko toga je verovatno i malo koga briga na Zapadu, reč je o budućnosti NATO-a, pa i vojne komponente EU. Reč je o prestižu i prevlasti Zapada u celini.