Najveća korupcionaška afera  u  okruženju evropskih oružara,  registrovana  minulih decenija, čiji su vinovnici bili menadžeri britanskog namenskog koncerna BAE sistems – navodno, uz blagoslov i pod zaštitom  britanskih državnika i političara, a na štetu nerazvijenih zemalja, članica  komonvelta i istočnoevropskih zemalja u tranziciji  –  neočekivano je okončana. Suđenja neće biti, postignut je sporazumom o poravnanju između javnog tužilaštva, osumnjičenog i „trećeg lica“: rukovodstvo BAE Sistems, najvećeg evropskog namenskog koncerna – 32.000 zaposlenih u Britaniji i još 107.000 radnika u filijalama širom sveta – priznalo je „kolektivnu krivicu“ za podmićivanje vlada i vojnih načelstava širom sveta. Od Tanzanije, preko Saudijske Arabije, do Češke, Mađarske i Austrije. Prihvatilo je da plati novčanu kaznu u visini od 288 miliona funti.

U komentarima  „Tajmsa“,  „Gardijana“ i  „Fajnenšel Tajmsa“ ističe se značenje službenog izraza „treće lice“. Kaže se da je reč o oštećenoj stranci. Po njima, to je ministarstvo pravosuđa SAD, na čiju inicijativu je usledilo poravnanje i obustava postupka.

Ako se uzme u obzir da bi lavovski deo sume koja će biti uplaćena na ime kazne trebalo da bude transferisana na račun Ministarstva u Vašingtonu, 250 miliona funti, odnosno 400 miliona dolara, nameće se zaključak zašto je generalni javni tužilac u Londonu pokretao istrage po istom predmetu u proteklih šest godina – uprkos vladinim dekretima o obustavi, obrazloženih nacionalnim interesom. Lakše je razumeti, zašto je generalni javni tužilac stavio tačku na šestogodišnju istragu upravo u trenutku kada su stvoreni preduslovi za izvođenje osumnjičenih vinovnika pred lice pravde: posle prošlonedeljnog hapšenja austrijskog lobiste britanskog namenskog koncerna, grofa Mensdorf-Puja u britanskoj prestonici, a potom i njegovog privremenog puštanja na slobodu,  uz Temzu se proneo glas da je kontroverzni mađarski plemić sa austrijskim pasošem pokazao spremnost da u zamenu za praštanje kazne svedoči pred sudom. Odnosno i da imenuje glavne aktere afere koji bi bili voljni da iziđu pred sud kao krunski svedoci.

Kada je, dakle, postalo jasno da bi krunski svedoci, u zamenu za praštanje greha, mogli da prodube aferu, u vrtlog relativne pravičnosti povuku i britanske političke čelnike sadašnjice i iz bliske prošlosti, došlo je do usijanja telefona sa ove i sa one strane okeana. Čelnici BAE koncerna su,  bezmalo preko noći, pristali na ustupke. S jedne strane su se povinovali pritisku tamošnje političke elite. Sa druge su podlegli pritisku oružarske lobije SAD: Britancima je zaprećeno da će biti stavljeni pod embargo SAD i njenih saveznika, kao liferant namenske opreme.

U komentaru  „Njujork tajmsa“ istaknuto je da je priznanje krivice od strane britanskog koncerna velika pobeda u borbi protiv nelojalne konkurencije. Njujorški dnevnik nije propustio priliku da istakne, kako je i Tanzanija obeštećena: BAE će uplatiti pedesetak miliona dolara kao odštetu za prevaru –  uz pomoć mita tanzanijskim političarima, Britanija je prodala siromašnoj afričkoj zemlji višestruko skuplji i nepotrebni radarski sistem...