Од нашег сталног дописника
Љубљана, 17. октобра – После гласина из службеног Загреба да надлежни одбори Сабора још нису донели одлуку о „споразуму о арбитражи“, из Љубљане је одапето упозорење о „последицама непотписивања“ реченог документа. Премијер Борут Пахор упутио је оштре речи на рачун оклевања колегинице из Хрватске да заједно потпишу споразум већ 23. октобра у Загребу, уз опомену да би одлагање потписивања тзв. арбитражног споразума између Хрватске и Словеније о разграничењу – могло имати озбиљне последице.

Пахор је пред домаћом јавношћу поновио да има овлашћења да потпише тај споразум онако како се очекивало (23. октобра), чиме је одговорио и на прозивке деснице да „распродаје словеначку земљу“ али и старосте домаће политике Франца Бучара, председника словеначког Паневропског покрета и „оца словеначке државе“ како Бучара називају овдашњи медији. Бучар је средином седмице власт оптужио да ће њеном заслугом Словенија остати без Пиранског залива и изгубити све оно за шта се 1991. борила у „боју за самосталност“. Пахор је потврдио да овлашћења (која има он) још увек нема премијерка Хрватске Јадранка Косор јер Загреб „није спровео поступак у Сабору“.

„Ако се закасни са потписивањем и ратификацијом, уследиће дуг и непредвидив период у коме ће долазити до нових инцидената и нових погоршања односа, што ће утицати на погоршање не само међусуседских односа него и на погоршање ситуације у целом региону. То ће изазвати забринутост у читавом међународном простору, а биће лоше и за ширење (ЕУ) на Балкан и стабилизацију ситуације“, рекао је за ТВ Словенија Пахор. Додао је да је споразум (који је предат и комесару за проширење Олију Рену) „добар за обе државе“, а претњу Загребу по питању увођења поновне блокаде на путу евроинтеграција поткрепио је напоменом о могућности да Словенија организује и референдум о уласку Хрватске у Унију.

Председник словеначких народњака (СЛС) Радослав Жерјав позвао је премијера Пахора да сазове хитан састанак председника свих парламентарних партија и објасни разлоге за речену изјаву те шта стоји у предлогу арбитражног споразума који премијери и министри спољних послова обе земље држе далеко од очију јавности али и политичких партнера као најстроже чувану државну тајну.

Комесар Рен је са своје стране потврдио да је „извукао поуку из случаја Словеније и Хрватске“ који је решавао целе ове године. Лекција гласи: Европској комисији није лако да помаже у решавању проблема између државе чланице и државе кандидата за чланство у ЕУ, јер прва мисли да је комесар за проширење на страни кандидата, а друга да је Комисија на страни чланице Уније. Ренова агонија по питању окончања спора између Словеније и Хрватске, ако је судити према најновијим тоновима из Љубљане, није окончана, посебно зато што Пахор поручује Хрватској да ће, ако „пропусти ову прилику“ (да потпише арбитражни споразум онако како га је Словенија саставила), то означити „почетак периода непредвидљивих последица“. Словенија не жели да се меша у ствари Хрватске, каже Пахор, али жели да до потписа дође што пре. „Што пре, то боље“, додаје Пахор. Његову забринутост појачава вест из Загреба да Хрватска одлуку о арбитражном споразуму одлаже „на неодређено време“. Подршку шефу словеначке владе, речима да је предложени споразум добар, изразио је синоћ председник Словеније Данило Тирк.

Светлана Васовић-Мекина