Трећег дана инвазије на упоришта талибана и Ал Каиде у Јужном Вазиристану, пакистанске војне снаге успеле су да успоставе пет привремених војних база у планинском подручју око границе са Авганистаном, које важи за седиште око 10.000 екстремиста. Према војним подацима, убијено је око 80 побуњеника и седам пакистанских војника, док се процењује да је из ове области у којој живи пола милиона људи већ 100.000 цивила побегло у страху од борби. Стране новинске агенције наводе да засад није могуће проверити тврдње пакистанске војске код независних извора.

После вишенедељних ваздушних и артиљеријских напада на положаје у Јужном Вазиристану, покренута је ова копнена офанзива под називом „Пут ка спасењу” у којој учествује око 28.000 пакистанских војника, и то наспрам, како се процењује, око 10.000 тврдокорних талибана, укључујући и око 1.000 бораца из Узбекистана и појединих припадника Ал Каиде.

Влада у Истанбулу је још у јуну најављивала ову копнену инвазију на племенске области где је углавном упориште племена Мехсуд, одакле се регрутује највећи број припадника талибанског покрета у Пакистану. Та група је најодговорнија за серију терористичких напада у којима је у последње две године страдало око 2.300 људи, при чему контролишу територију од око 3.300 квадратних километара где је становништво већински било лојално локалном лидеру Баитулаху Мехсуду, којег су америчке снаге убиле у ракетном нападу у августу.

Иако формално САД не учествују у борбама на пакистанској територији, операција у Јужном Вазиристану уследила је после више захтева Вашингтона да Исламабад предузме мере против исламских побуњеника које стоје иза терористичких напада у тој земљи, али и иза планова напада Ал Каиде и других екстремистичких група на Западу.

Ипак, аналитичари сматрају да пакистанска инвазија неће утицати на смањење терористичких напада на америчке трупе у Авганистану, јер ниједна од три терористичке групе, које су им главне претње, нису распоређење у Јужном Вазиристану. Према процени команданта снага НАТО-а у Авганистану америчког генерала Стенлија Мекристала, највећа претња за њих стиже од талибана који су лојални врховном вођи Мули Омару, за којег се претпоставља да се налази у граду Квета у пакистанској провинцији Балуџистан. Међутим, САД поприлично негодују што Исламабад не показује велику вољу да прошири акције и ка граду Квета.

Друга претња америчким снагама је мрежа Џалалудина Хаканија и његовог сина Сираџудина, који се, према извештајима, налазе у Северном Вазиристану и пре свега желе да успоставе контролу над својим „традиционалним упориштем” у авганистанским провинцијама Коуст, Пактија и Пактика. Према процени генерала Мекристала, трећа претња је од групе Хизб-и-ислами Гулбудин, која спроводи акције знатно северније од Јужног Вазиристана, а предводи је Гулбудин Хикметјар.

На основу оваквих процена, јасно је да инвазија на Јужни Вазиристан није толико пресудна за америчке интересе у Авганистану, већ на то да се Исламабад обрачуна са претњама које постоје према циљевима у Пакистану. Да су САД и те како заинтересоване доказује и јучерашњи састанак генерала Дејвида Петреуса, команданта америчке Централне команде, са пакистанским премијером Јусуфом Разом Гиланијем у којем је истакао да САД „схватају жртвовање Пакистана у рату са тероризмом”.

За потпуно елиминисање екстремиста, према свему судећи, било би неопходно спровести огромну војну акцију са обе стране границе између Авганистана и Пакистана, која је дуга чак 2.600 километара. Уколико то у старту није заправо покушај да се добије већ изгубљена битка.