Шефица немачке владе Ангела Меркел и изгледни француски председнички кандидат Франсоа Оланд разменили су уочи минулог викенда оштре речи на тему Оландовог обећања бирачима да ће новим задуживањем оживети привреду и створити нова радна места.

„Одредбе Фискалног пакта неће бити поново разматране”, поручила је Меркелова, стављајући социјалистичком кандидату до знања да ће у случају изборне победе морати да се придржава договора о штедњи.

Из Париза је стигао Оландов одговор: „Немачка не одлучује у име Европе. Ако будем изабран, саопштићу мадам Меркел да је француски народ одлучио другачије него што се Берлин надао.”

По оцени већине аналитичара, председнички кандидат Оланд има веће шансе да његова замисао буде остварена, био изабран или не. На нивоу шефова европских влада и кључних ресора чланица ЕУ преовладава став да би пакт требало изменити. Траже се модалитети допуне споразума који у садашњем облику налаже строгу штедњу и по цену, каже се, пролазне рецесије. Новим одредбама омогућило би се додатно задуживање чланица зарад подстицања конјунктуре.

Чаробна реч овде гласи „Зајам ЕУ за (покретање) привредних пројеката”. Како ствари стоје, најљући противник новог задуживања, немачка канцеларка Ангела Меркел, спремна је на уступке. После жустре препирке (посредством медија) са Франсоа Оландом, додала је, у новом обраћању: „Ма ко постао нови председник Француске, заједничким снагама допринећемо европском напретку.”

***

Присталице новог задуживања равнају се према једном од основних правила либералног капитализма – запосли човека да би на њему зарадио. Сама изрека приписује се Амшелу Мајеру Ротшилду, оснивачу банкарске династије Ротшилд. Систем богаћења финансирањем пројеката на (релативну) добробит свих у ланцу производње и трговине, мотор је европске конјунктуре до пре неку годину, идеја је водиља француског председничког кандидата Оланда. „Оживећемо француску привреду уз европске инвестиционе кредите (де факто субвенције)”, обећава кандидат социјалиста пред вратима Јелисејске палате, а присталице штедње који се окупљају око немачке канцеларке дају му за право:. модел по геслу „знојем и одрицањем до успеха” који је уздигао Немачку из рушевина после Другог светског рата, има све мање присталица. Због завођења ригорозне штедње пало је осам влада, а социјалне тензије расту широм континента.

Главни аргумент присталица новог задуживања заснива се на чињеници да је Фискални пакт само формално усвојен – потписима шефова држава и влада. Неопходну ратификацију спровеле су тек две земље – Португалија и Грчка. Већ следећа препрека на путу до правоснажности – референдум на којем ће Ирци одлучити о (не)прихватању – могла би да се покаже као судбоносна.

Управо на ту карту играју противници финансијске политике коју форсира Берлин. Службено предвођени Херманом ван Ромпајем, белгијским председником Европског савета – сазив шефова држава и влада ЕУ, чије је основно задужење да изналази компромисна решења – траже нове преговоре о заједничком именитељу финансијске политике држава чланица.

Парадокс је да су савезници у борби против рецесије – најљуће присталице манчестерске школе (капитализма) са једне, и стратези грађанске левице, са друге стране. И за једне и за друге избор Франсоа Оланда за новог председника Француске представљао би иницијалну капислу за, како се истиче, нови почетак.