Ako se ispune najave koje dolaze iz Teherana da bi iranski revolucionarni gardisti mogli ubuduće da budu u pratnji humanitarnih konvoja koji plove brodovima za Gazu, situacija u tom regionu doći će na ivicu otvorenog sukoba između Izraela i Irana. Sa jedne strane, Teheran ne odustaje od svog nuklearnog programa koji je za Zapad, a posebno za Izrael, vrlo sporan, dok sa druge strane namera da se i iranski revolucionarni gardisti uključe u događanja oko Gaze samo pospešuje dodatne tenzije. Dakle, šta mogu da urade iranski revolucionarni gardisti u vodama istočnog Sredozemlja? Mogu li svojim raketnim čamcima klase „thondar”, inače kineske proizvodnje tipa „huodong”, a što je zapravo kopija sovjetskog raketnog čamca klase „osa”, glavno naoružanje su rakete more-more tipa C-802, da ugroze izraelske pomorske snage? Pre svega, tu je pitanje kako bi ti iranski ratni brodovi uopšte i doplovili do Mediterana. Kroz Crveno more i Suecki kanal? Bili bi pod nadzorom izraelskih snaga od prvog trenutka približavanja Suecu. U sudaru sa izraelskim snagama ti raketni čamci nemaju nikakve šanse da prežive. Inače, iranska revolucionarna garda raspolaže sa najmanje deset takvih raketnih čamaca.

Ono što, zapravo, postoji kao realna opcija da se i iranski revolucionarni gardisti pojave na sceni ispred Gaze jeste ukrcavanje tih gardista i njihovog oružja na neki od brodova koji bi zatim krenuo sa humanitarnom pomoći ka Gazi, ili potpuno samostalno delovanje tih gardista sa malih gumenih čamaca iz baze u nekoj od okolnih islamskih država.

Prva opcija jeste grupa iranskih revolucionarnih gardista po sistemu kamikaza, oni su se oprostili od života i kreću da se sa ručnim raketnim lanserima i mitraljezima suprotstave izraelskoj mornarici i komandosima. Rezultat akcije za revolucionarne gardiste nije važan u vojnom smislu, oni znaju da nemaju nikakvih izgleda, ali računaju na medijski odjek akcije.

Druga opcija, potpuno samostalan napad iranskih revolucionarnih gardista na izraelske snage, bez prisustva brodova sa humanitarnom pomoći lišena je mogućnosti medijske eksploatacije. Ako nema novinara, nema kamera, nema ni mesta na udarnim stranicama novina, ni u prvim minutima televizijskih vesti tako da je ova mogućnost i manje realna.

Naravno, naoružani pazdarani na brodovima sa humanitarnom pomoći ne bi naišli na neke velike simpatije u svetu, pa je i ta opcija veliko pitanje. Osim toga, Teheranu sada uopšte i ne odgovara dodatno zatezanje odnosa sa Zapadom, jer mu prete nove sankcije zbog nuklearnog programa. Pojava iranskih revolucionarnih gardista u vodama istočnog Sredozemlja samo bi potvrdila dosadašnji stav službenog Teherana prema postojanju države Izrael.