Ако се испуне најаве које долазе из Техерана да би ирански револуционарни гардисти могли убудуће да буду у пратњи хуманитарних конвоја који плове бродовима за Газу, ситуација у том региону доћи ће на ивицу отвореног сукоба између Израела и Ирана. Са једне стране, Техеран не одустаје од свог нуклеарног програма који је за Запад, а посебно за Израел, врло споран, док са друге стране намера да се и ирански револуционарни гардисти укључе у догађања око Газе само поспешује додатне тензије. Дакле, шта могу да ураде ирански револуционарни гардисти у водама источног Средоземља? Могу ли својим ракетним чамцима класе „тхондар”, иначе кинеске производње типа „хуодонг”, а што је заправо копија совјетског ракетног чамца класе „оса”, главно наоружање су ракете море-море типа Ц-802, да угрозе израелске поморске снаге? Пре свега, ту је питање како би ти ирански ратни бродови уопште и допловили до Медитерана. Кроз Црвено море и Суецки канал? Били би под надзором израелских снага од првог тренутка приближавања Суецу. У судару са израелским снагама ти ракетни чамци немају никакве шансе да преживе. Иначе, иранска револуционарна гарда располаже са најмање десет таквих ракетних чамаца.

Оно што, заправо, постоји као реална опција да се и ирански револуционарни гардисти појаве на сцени испред Газе јесте укрцавање тих гардиста и њиховог оружја на неки од бродова који би затим кренуо са хуманитарном помоћи ка Гази, или потпуно самостално деловање тих гардиста са малих гумених чамаца из базе у некој од околних исламских држава.

Прва опција јесте група иранских револуционарних гардиста по систему камиказа, они су се опростили од живота и крећу да се са ручним ракетним лансерима и митраљезима супротставе израелској морнарици и командосима. Резултат акције за револуционарне гардисте није важан у војном смислу, они знају да немају никаквих изгледа, али рачунају на медијски одјек акције.

Друга опција, потпуно самосталан напад иранских револуционарних гардиста на израелске снаге, без присуства бродова са хуманитарном помоћи лишена је могућности медијске експлоатације. Ако нема новинара, нема камера, нема ни места на ударним страницама новина, ни у првим минутима телевизијских вести тако да је ова могућност и мање реална.

Наравно, наоружани паздарани на бродовима са хуманитарном помоћи не би наишли на неке велике симпатије у свету, па је и та опција велико питање. Осим тога, Техерану сада уопште и не одговара додатно затезање односа са Западом, јер му прете нове санкције због нуклеарног програма. Појава иранских револуционарних гардиста у водама источног Средоземља само би потврдила досадашњи став службеног Техерана према постојању државе Израел.